Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević je u intervjuu za Euronews Srbija komentarisao aktuelne proteste i blokade u Srbiji, kao i okupljanje građana ispred kuća funkcionera Srpske napredne stranke (SNS), poput gradonačelnika Žarka Mićina i predsednika stranke Miloša Vučevića. On je istakao da narušavanje privatnosti javnih ličnosti političara nije nov fenomen i da je pritisak na političke protivnike prisutan već duže vreme.
Dobrosavljević je objasnio da su protesti trenutni izraz dugogodišnje polarizacije društva i da su posledica načina na koji političari upravljaju svojim narativima. „Kako sejete, tako i žanjete“, rekao je on, naglašavajući da trenutna situacija nije rezultat samo aktuelnih događaja, već i dugotrajne strategije zastrašivanja i dehumanizacije političkih protivnika. Prema njegovim rečima, odgovornost za trenutne tenzije leži na vlasti, koja ima najveći uticaj i moć.
On je ukazao na to da su problemi u društvu i političkom sistemu postojali i pre ovih protesta, ali su se sada manifestovali kroz povećanje tenzija. „Svi se sada pitaju kako je ovo moguće, a moguće je zato što ne gradimo normalne političke odnose“, dodao je Dobrosavljević, upućujući na to da je fokus vlasti na osvajanje izbora važniji od izgradnje političkih institucija i kulture.
U vezi sa studentskim protestima, posebno na Beogradskom i Novosadskom univerzitetu, Dobrosavljević je istakao da se postavljaju pitanja o autonomiji univerziteta i legitimnosti zahteva studenata. On smatra da su studenti zakasnili s prelaskom na politički nivo, što je dodatno produbilo sukob s vlastima. „Zahtevi studenata više ne mogu biti ispunjeni, jer je situacija postala kompleksnija“, rekao je on, naglašavajući da je važno zaštititi samo postojanje univerziteta.
Dobrosavljević je upozorio na rizik slabljenja univerziteta usled blokada, naglašavajući da Srbija ima jedan od najnižih nivoa ulaganja u nauku i visoko obrazovanje u Evropi, uprkos tome što su neki od njenih univerziteta među najboljima na globalnom nivou. On je takođe komentarisao legitimitet studentskih odluka, posebno na Fizičkom fakultetu, gde je mali broj studenata glasao o izlasku iz blokade.
„Otvaranjem pitanja legitimiteta, otvara se i pitanje legitimiteta u demokratiji“, rekao je Dobrosavljević, dodajući da je u srpskom društvu prisutna apatičnost prema političkom angažmanu. Uporedio je trenutne studentske proteste s onima iz 1996. i 1997. godine, ističući da ni tada većina studenata nije učestvovala, ali su aktivni pojedinci doprinosili promenama.
Na kraju, komentarisao je istraživanje agencije Sprint Insight koje sugeriše da bi studentska lista imala prednost na hipotetičkim izborima, naglašavajući nesigurnost takvih prognoza. „Istraživanja javnog mnjenja često su više usmerena na oblikovanje nego na realno stanje“, zaključio je Dobrosavljević, dodajući da je teško predvideti ko bi činio tu studentsku listu.
S obzirom na trenutnu političku situaciju, jasno je da su protesti i blokade samo deo šireg konteksta društvenih i političkih tenzija u Srbiji, koje zahtevaju ozbiljno promišljanje o budućnosti političkog angažmana i institucija u zemlji. Dobrosavljevićova analiza naglašava potrebu za konstruktivnim dijalogom i izgradnjom zdravih političkih odnosa kako bi se prevazišle postojeće podele i tenzije.
