Rumunska koaliciona vlada je nedavno preživela četiri uzastopna glasanja o poverenju, čime je obezbedila dalju implementaciju svojih ekonomskih mera. Ove mere uključuju povećanje poreza i smanjenje javnih izdvajanja, koje su izazvale nezadovoljstvo među zaposlenima u javnom sektoru i podstakle mogućnost štrajkova. Premijer Rumunije, Ilije Boložan, istakao je ciljeve vlade, naglašavajući potrebu smanjenja budžetskog deficita na šest procenata BDP-a do 2026. godine, korišćenje sredstava iz EU i jačanje moralnih vrednosti u zemlji.
Prema izveštajima Rojtersa, Rumunija se suočava sa jednim od najvećih budžetskih deficita u Evropskoj uniji, što je dovelo do pritisaka za izbegavanje smanjenja kreditnog rejtinga i osiguranje pristupa značajnim finansijskim sredstvima iz Brisela. U svetlu ovih izazova, vlada je početkom meseca poslala pet zakonodavnih paketa u parlament, čija je vrednost procenjena na oko 10,6 milijardi leja (oko 2,45 milijardi dolara). Ove mere su ubrzane kako bi se izbegle duge debate, ali istovremeno su ostavile vladu otvorenom za glasanja o poverenju.
Međutim, vlada se suočava sa otporom u javnom sektoru, gde su najavljeni štrajkovi zbog smanjenja javnih izdvajanja. Postoji i mogućnost da Ustavni sud ospori neke od predloženih zakonodavnih paketa. Jedan od spornijih paketa predviđa postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje sudija i tužilaca, što je već naišlo na protivljenje pravosudnog sistema.
U cilju smanjenja rizika od odbacivanja svih mera odjednom, vlada je odlučila da podeli svoje predloge u pet paketa. Ipak, koalicione stranke se i dalje suočavaju sa nesuglasicama, posebno kada je reč o zakonu koji predviđa smanjenje broja radnih mesta u lokalnoj javnoj administraciji za oko 13.000.
Ove mere su deo šireg plana rumunske vlade da stabilizuje ekonomiju i obezbedi održivost javnih finansija. U svetlu trenutnih ekonomskih okolnosti, premijer Boložan naglašava važnost korišćenja EU sredstava za javne investicije kao ključno sredstvo za postizanje ekonomskog rasta. Pored toga, vlada se nada da će reforme doprineti jačanju poverenja javnosti i ponovnom uspostavljanju moralnih vrednosti u društvu.
Međutim, izazovi sa kojima se suočava vlada nisu mali. Pored unutrašnjih nesuglasica i potencijalnih štrajkova, postoji i zabrinutost zbog mogućih pravnih izazova koji bi mogli usporiti ili sabotirati sprovođenje reformi. U tom kontekstu, premijer Boložan poziva sve strane na dijalog i saradnju kako bi se postigli zajednički ciljevi.
Analitičari upozoravaju da će implementacija ovih mera zahtevati pažljivo balansiranje između ekonomskih potreba i javnog nezadovoljstva. U slučaju da se ne postigne dovoljno konsenzusa unutar koalicije, moglo bi doći do daljih političkih turbulencija, što bi dodatno otežalo situaciju.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će vlada reagovati na pritiske i da li će uspeti da zadrži podršku javnosti dok nastavlja sa svojim ekonomskim reformama. Važno je napomenuti da su reforme neophodne za budućnost Rumunije i njen položaj u okviru Evropske unije, ali će put do uspeha verovatno biti ispunjen izazovima i preprekama.
U svetlu ovih događaja, Rumunija se suočava sa ključnim trenutkom koji bi mogao oblikovati njen ekonomski put u godinama koje dolaze.
