Destabilizujuca i nelegitimna vladavina Kristijana Šmita, koji nije izabran, mora biti okončana, a njegovi dekreti poništeni. Ovo se ističe u redovnom polugodišnjem izveštaju Vlade Republike Srpske, koji je dostavljen Savetu bezbednosti UN. Izveštaj se bavi trenutnim stanjem u Bosni i Hercegovini (BiH) i ukazuje na to da su Šmitove odluke drastično povećale tenzije, izazivajući krize koje ometaju razvoj demokratskih institucija.
Šmit, nemački političar, došao je u BiH 2021. godine i od tada je, kako navode izvori iz Vlade Republike Srpske, isključivo izazivao nestabilnost. U protekloj deceniji, pre njegovog dolaska, nametnuta je samo jedna odluka, dok je Šmit donio na desetine odluka koje su u suprotnosti sa ustavnom demokratijom i vladavinom prava. U izveštaju se podseća i na to da je Šmit u svojoj matičnoj zemlji kritikovan zbog nedovoljne pažnje prema žrtvama nacizma.
Jedna od ključnih tačaka izveštaja je da je najnovija kriza izazvana pokušajem Šmita da oduzme javnu imovinu Republike Srpske, uključujući prirodne resurse, puteve, škole i bolnice, kako bi ih prenio na nivo BiH. Ova akcija bi imala za cilj da obesmisli politički status Srpske i omogući Bošnjacima kontrolu nad njenim resursima, što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom BiH koji predviđa da kontrolu nad javnom imovinom zadrže entiteti.
Da bi kaznio vlasti Srpske zbog otpora, Šmit je nametnuo sankcije na najsnažniju srpsku političku stranku, SNSD, zabranivši joj finansiranje iz javnih sredstava. Ovaj potez je izazvao zabrinutost jer pokazuje da Šmit prezire demokratiju i pokušava da uništi političke protivnike. Izveštaj takođe ukazuje na to da je Šmit više puta menjao izborni zakon BiH, što je dodatno destabilizovalo situaciju.
Vlada Republike Srpske upozorava da bi dozvoljavanje Šmitovih odluka da ostanu na snazi dovelo do ozbiljnog kršenja ustavnog poretka, što bi moglo da ugrozi prava građana BiH i učini Ustav besmislenim. Oni traže hitno poništavanje svih Šmitovih nezakonitih odluka kako bi se povratio pravni poredak.
U izveštaju se takođe citira izjavu specijalnog predstavnika EU, Luiđija Soreke, koji je naglasio da međunarodna zajednica ne može preuzeti odgovornost domaćih institucija. Međutim, neki zvaničnici EU su, prema izveštaju, podržali Šmitove odluke, što ukazuje na licemerstvo u tvrdnjama EU o podršci demokratskom upravljanju.
Ukoliko EU želi da pomogne BiH na putu ka članstvu u Uniji i poštuje vladavinu prava, mora odbaciti Šmitove ovlasti i zahtevati poštovanje ustavnih procedura. Sjedinjene Države su, sa svoje strane, prestale da podržavaju Šmitove odluke i naglašavaju potrebu za vraćanjem suvereniteta BiH.
Fondacija Heritage poziva na ukidanje neograničenih ovlašćenja OHR-a i vraćanje državnog suvereniteta BiH. U tom smislu, iz Vlade Republike Srpske apeluje se na sve strane da podrže unutrašnji dijalog i hitno ukinu Šmitove antidemokratske i neustavne odluke koje guše BiH.
Zaključno, izveštaj Vlade Republike Srpske jasno poziva na vraćanje pravnog poretka i poštovanje demokratskih procedura, upozoravajući da trenutna situacija predstavlja ozbiljnu pretnju za stabilnost i budućnost BiH.
