Iako je Hrvatska poznata kao popularna turistička destinacija, poslednji izveštaji ukazuju na pad broja turista u prvih pet meseci ove godine. Mnogi krive visoke cene koje su, iako su u porastu, i dalje ne deluju kao prepreka za privlačenje turista. Vlasti, međutim, upozoravaju da bi ovakva situacija mogla imati negativne posledice po turistički sektor.
Guverner Hrvatske narodne banke, Boris Vujčić, naglašava da realna potrošnja među turistima opada, a da je to posledica rasta cena koji je znatno veći nego kod konkurenata na Mediteranu. Prema njegovim rečima, Hrvatska je imala dvostruko veći rast cena u poslednje tri godine u odnosu na druge zemlje, što je dovelo do gubitka tržišnog udela u noćenjima.
Gosti iz različitih zemalja dele svoja iskustva o cenama. Maria, gošća iz Španije, ističe da su taksi usluge značajno poskupile, dok Belgijanka ukazuje na to da su cene hrane visoke, ali da su usluge kao što je manikir znatno jeftinije nego kod kuće. Gosti iz Nemačke takođe izražavaju zabrinutost zbog poskupljenja.
Pored toga, i nautičari su primetili smanjenje potražnje. U Splitu je tokom juna i jula zakupljeno manje vezova, a Sara Doužan Županović, šefica grupacije pružatelja usluga smeštaja na plovilima, naglašava promenu u ponašanju gostiju, koji sve više vremena provode na brodovima, umesto da jedu u restoranima.
Ugostitelji se takođe suočavaju sa rastućim troškovima sirovina, najma i režija. Mnogi smatraju da su cene u Hrvatskoj sada slične onima u ostatku Evrope, a ugostitelj iz Rovinja, Anton Fariš, ističe da su troškovi rada porasli kao i svuda u Evropi. Na neki način, turisti su počeli da štedeli na malim zadovoljstvima, što je dovelo do povećanja cena u restoranima i hotelima.
Na primer, kafa s mlekom u hotelu sa pet zvezdica u Zagrebu košta 3,5 evra, dok u Opatiji ista kafa može koštati čak 6 evra, što je znatan porast u poređenju sa lokalnim kafićima gde se cena kreće oko 2,2 evra.
Vlada apeluje na turistički sektor da deluje razumno kako bi se izbegle dugoročne posledice po industriju. Ministar privrede, Ante Šušnjar, naglašava potrebu za umom i razumevanjem kako bi se izbeglo da Hrvatska ostane bez turista zbog prekomernog povećanja cena.
Na kraju, ekonomski analitičar Mladen Vedriš ukazuje na diskrepanciju između rasta cena i porasta kupovne moći turista. Sa 50% porasta cena i samo 15% rasta kupovne moći, turisti su primorani da preispitaju svoje opcije. U takvoj situaciji, jasno je da bi Hrvatska mogla izgubiti deo svoje popularnosti kao turistička destinacija ukoliko se cene ne prilagode realnosti tržišta.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Hrvatska mora da preispita svoj pristup turističkoj industriji kako bi osigurala održiv rast i privukla turiste koji su ključni za ekonomsku stabilnost zemlje. Bez mudrih odluka i prilagođavanja tržišnim uslovima, budućnost turizma u Hrvatskoj može biti ugrožena.
