Prema podacima Evropskog sistema za informacije o požarima (EFFIS), koji funkcioniše u okviru programa Kopernikus, 2025. godina se već sada može smatrati godinom s najviše spaljene površine u Evropi. Od početka godine do danas, izgorelo je više od 1,1 milion hektara zemljišta, što predstavlja alarmantan porast u poređenju sa prethodnim godinama. Ova cifra ukazuje na ozbiljnost i učestalost požara koji su zahvatili kontinent.
Glavni uzrok ovih razarajućih požara, prema izveštaju španskog lista El Pais, su ekstremni vremenski uslovi i izuzetno visoke temperature koje su pogodile Evropu početkom avgusta. Ovi uslovi su doprineli stvaranju idealnih okolnosti za izbijanje i širenje požara, koji su se oslobodili iz kontrole i postali devastirajući.
Posebno su pogođene zemlje Iberijskog poluostrva, pre svega Španija i Portugal. Ove dve zemlje čine čak 60 odsto ukupno zahvaćenih površina u Evropskoj uniji ove godine. U Španiji je od početka godine izgorelo više od 403.000 hektara, dok je u Portugalu ova cifra dostigla 275.000 hektara. Ove brojke su alarmantne i ukazuju na potrebu za hitnim odgovorima i strategijama za prevenciju požara.
Kada se uporede trenutne brojke sa prethodnim rekordima, jasno je koliko je situacija ozbiljna. EFFIS naglašava da je prethodni rekord zabeležen 2017. godine, kada je izgorelo 988.000 hektara. Tada je Portugal bio najteže pogođena zemlja, sa čak 563.000 hektara izgorele površine. U svetlu ovih novih informacija, 2025. godina će verovatno ostati upamćena kao godina sa najgorim požarima u modernoj istoriji Evrope.
Razlozi za ovakvo stanje su višestruki. Osim klimatskih promena koje uzrokuju sve ekstremnije vremenske uslove, postoji i ljudski faktor koji igra značajnu ulogu. Mnogi požari su rezultat ljudske nepažnje, kao što su neodgovorno bacanje opušaka ili paljenje vatre u nedozvoljenim uslovima. U nekim slučajevima, požari su izazvani i namerno, što dodatno komplikuje situaciju.
Vlasti u pogođenim zemljama rade na strategijama za suzbijanje i kontrolu požara. U Španiji i Portugalu, preduzete su mere za mobilizaciju vatrogasnih jedinica, kao i za obezbeđivanje dodatnih resursa i opreme potrebnih za borbu protiv ovih prirodnih katastrofa. Takođe, postoje i napori za povećanje svesti građana o opasnostima koje požari predstavljaju i o važnosti prevencije.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti i potrebu za međunarodnom saradnjom u borbi protiv požara. Požari ne poznaju granice i mogu se brzo proširiti iz jedne zemlje u drugu. Zato je ključno da zemlje Evropske unije dele informacije, resurse i strategije kako bi se efikasnije suočile sa ovom krizom.
Iako se čini da su izazovi ogromni, postoji i nada. Razvoj novih tehnologija za otkrivanje i prevenciju požara, kao i unapređenje sistema za upravljanje krizama, mogu značajno doprineti smanjenju štete koju izazivaju požari. Takođe, edukacija javnosti o važnosti očuvanja prirode i prevenciji požara može doneti dugoročne koristi i zaštititi ekosisteme koji su takođe ugroženi.
U zaključku, 2025. godina predstavlja trenutak kada se Evropa suočava s ozbiljnim izazovima u vezi s požarima. Sa više od 1,1 milion hektara izgorelih površina, potrebna su hitna rešenja i zajednički napori za prevenciju i borbu protiv ovih katastrofa. Klimatske promene, ljudska nepažnja i nedostatak resursa su faktori koji zahtevaju pažnju i akciju svih nas kako bismo zaštitili našu planetu i buduće generacije.
