Tadžikistan se ponosi impresivnim brojem dugovečnih građana, s više od 1.000 ljudi koji trenutno imaju više od 100 godina. Ove informacije je izneo Abdurahmon Halimzoda, direktor Agencije za socijalno osiguranje i penzije pri vladi Tadžikistana, tokom razgovora sa novinarima. Ovaj podatak ukazuje na sve veći trend dugovečnosti u ovoj srednjoazijskoj zemlji, koja ima populaciju od preko 10,5 miliona ljudi.
Prema Halimzodi, među ovim stogodišnjacima se nalazi i 15 veterana Drugog svetskog rata, što dodatno naglašava značaj i doprinos ovih pojedinaca u istoriji zemlje. Njihovo prisustvo svedoči o ne samo ličnim, već i kolektivnim pričama koje oblikuju nacionalni identitet Tadžikistana.
Najstarija osoba u zemlji je Basimo Turajeva, koja je napunila 121 godinu. Rođena je u selu Čašmaj Bedaki, koje se nalazi u okrugu Hovaling u Hatlonskoj oblasti na jugu zemlje. Basimo je pravi simbol dugovečnosti i otpornosti, a njena porodica obuhvata nekoliko generacija. Ima sedmoro dece, 47 unučadi, 138 praunučadi i 25 prapraunučadi. Ova brojka ne samo da oslikava njenu dugovečnost, već i bogatstvo porodičnih veza i tradicija koje se prenose kroz generacije.
Pored Basime, Halimzoda je takođe naglasio kako je veoma važno da društvo brine o starijim osobama i obezbedi im potrebnu podršku. U Tadžikistanu trenutno ima oko 858.200 penzionera, što ukazuje na značajan deo populacije koji zavisi od penzijskih i socijalnih usluga. Ovaj podatak takođe ukazuje na potrebu za unapređenjem sistema socijalnog osiguranja i penzija, kako bi se obezbedio dostojanstven život starijim osobama.
Tokom godina, Tadžikistan je prešao kroz različite izazove, uključujući ekonomske krize i političke turbulencije. Ipak, čini se da je kultura poštovanja starijih i tradicija porodice ostala snažna. Stariji ljudi često igraju ključnu ulogu u održavanju porodičnih vrednosti i kulture, a njihovo iskustvo i mudrost se prenose na mlađe generacije.
Dugovečnost u Tadžikistanu može se pripisati različitim faktorima. Zdrav način života, tradicionalna ishrana koja se bazira na prirodnim sastojcima, kao i bliska povezanost s porodicom i zajednicom, doprinose očuvanju zdravlja i vitalnosti starijih osoba. Takođe, prirodni resursi i prelepa priroda ove zemlje pružaju zdravu sredinu za život, što može uticati na dužinu života.
Međutim, kako demografske promene nastavljaju da se dešavaju, Tadžikistan će se suočiti s izazovima vezanim za stariju populaciju. Neophodno je razviti strategije koje će omogućiti integraciju starijih osoba u društvo i obezbediti im adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Takođe, važno je podstaći međugeneracijsko razumevanje i saradnju kako bi se očuvale porodične vrednosti i tradicije.
U zaključku, Tadžikistan se može pohvaliti jedinstvenim nasleđem dugovečnosti, koje se ogleda u životima stogodišnjaka poput Basime Turajeve. Njihova prisutnost ne samo da obogaćuje društvo, već i predstavlja most između prošlosti i budućnosti. Održavanje tradicija, briga o starijim osobama i unapređenje životnih uslova su ključni za izgradnju zdravog i prosperitetnog društva u Tadžikistanu. U narednim godinama, društvo će morati da se fokusira na to kako da obezbedi dostojanstven život starijima, dok istovremeno čuva bogato nasleđe koje su ti pojedinci stvorili tokom svojih dugih života.
