Najmanje 48 osoba među demonstrantima i 14 pripadnika snaga bezbednosti izgubilo je život od početka protesta u Iranu 28. decembra, prema saopštenju američke agencije za ljudska prava HRANA, koja prati stanje u zemlji. Ove brojke ukazuju na ozbiljnost situacije i rastuće tenzije koje se osećaju širom Irana.
Norveška nevladina organizacija Iran Human Rights izvestila je da je zabeležila najmanje 51 poginulog među demonstrantima, uključujući devetoro dece. BBC Persian je do sada potvrdio smrt i identitet 22 osobe, dok su iranske vlasti zvanično potvrdile smrt šest pripadnika snaga bezbednosti. Ove informacije ukazuju na to da su protesti postali sve smrtonosniji, a strahovanja od daljih sukoba rastu.
Protesti su počeli zbog teške ekonomske situacije i slabljenja državne valute, iranskog rijala, ali su ubrzo prerasli u sukobe širom zemlje koji imaju i političke dimenzije. Demonstranti izražavaju nezadovoljstvo trenutnim sistemom vlasti, što dodatno komplikuje situaciju. U Kermanšahu je tokom nemira poginula trogodišnja devojčica, što je dodatno uzburkalo javnost i izazvalo osude širom sveta.
Izveštaji sa terena govore o velikim razmerama protesta, a video snimci koji kruže društvenim mrežama prikazuju masovne demonstracije. Ipak, internet u zemlji je prekinut, što otežava verifikaciju informacija i praćenje situacije. Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost optužio je Sjedinjene Američke Države i Izrael za pokušaje destabilizacije situacije. Međutim, nezavisne organizacije i mediji smatraju da su sukobi rezultat dubokih unutrašnjih tenzija, ekonomske krize i rastućeg nezadovoljstva građana.
Protesti se šire na više gradova i regiona unutar Irana, a broj žrtava i privedenih osoba raste. Ljudi se suočavaju sa rizikom od nasilja i represije dok traže svoje pravo na slobodu i bolji život. U ovom trenutku, iranski narod se bori protiv skoro pet decenija tiranije i opresije, iako međunarodni mediji često ostaju tihi povodom ovih događaja.
Dok se situacija u Iranu pogoršava, mnogi pozivaju na međunarodnu podršku i osudu nasilja. Protesti su pokazali hrabrost i odlučnost građana koji se bore za svoja prava i slobode, uprkos opasnosti s kojom se suočavaju. U međuvremenu, vlasti nastavljaju sa represijom i pokušavaju da kontrolišu informacije koje izlaze iz zemlje, što dodatno otežava situaciju.
Iranski režim je suočen s izazovima koji dolaze iznutra, a ekonomska kriza dodatno komplikuje stvari. S obzirom na trenutne okolnosti, teško je predvideti kako će se situacija razvijati u budućnosti. Protesti su postali simbol otpora protiv vlasti i potražnje za pravdom, a međunarodna zajednica prati dešavanja sa zabrinutošću.
Dok se građani Irana bore za svoje pravo na slobodu, važno je da međunarodna zajednica ne ostane nema i da pruži podršku onima koji se bore protiv opresivnog režima. Sloboda i pravda su univerzalne vrednosti koje svi ljudi zaslužuju, a iranski narod je sada na prvoj liniji borbe za te vrednosti.
