U Francuskoj je došlo do masovnih protesta na kojima je više od 500.000 građana izašlo na ulice kako bi se suprotstavili novim budžetskim merama koje je predložila nova vlada. Ministar unutrašnjih poslova, Bruno Retajo, izjavio je da je tokom protesta uhapšeno 309 osoba, dok je 26 policajaca povređeno. Iako su demonstracije održane na više od 400 lokacija, Retajo je negirao da je Francuska bila blokirana tokom tih događanja. Tokom protesta, blokade su se dogodile 92 puta. Sindikati su pozvali premijera Sebastijana Lekornija da odustane od predloženih mera koje uključuju zamrzavanje socijalne pomoći i druge mere štednje.
Osam velikih sindikata organizovalo je ove proteste kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog budžetskih planova koje smatraju brutalnim. Prema informacijama sindikata, trećina učitelja u osnovnim školama je štrajkovala, dok je skoro polovina nastavnog osoblja srednjih škola takođe ostala kod kuće. Nacionalna železnička kompanija je izvestila da lokalne železničke linije rade sa samo 60% kapaciteta.
Premijer Lekorni je brzo povukao predlog o ukidanju dva državna praznika, ali se nije odriče drugih mera koje su izazvale nezadovoljstvo. Čak i nakon ovog ustupka, sindikalni lideri su nastavili sa protestima, a prethodne nedelje je više od 200.000 ljudi izašlo na ulice zbog istih pitanja.
Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije komentarisala je da su protesti uspešni iz ugla sindikata, s obzirom na značajan broj ljudi koji su učestvovali, posebno u unutrašnjosti zemlje. Ovi protesti se mogu smatrati ultimatumom budućoj vladi da razmotri zahteve sindikata i popusti u pogledu mera štednje.
Premijer Lekorni je najavio opsežne konsultacije sa svim političkim faktorima u parlamentu, ali je i dalje prisutna zabrinutost zbog planiranih ušteda koje se odnose na javne usluge i socijalna davanja. Sindikati se protive ovim merama, a Kolaković je istakla da je nezadovoljstvo građana moguće da se proširi na druge sektore.
U Francuskoj su se manifestovali različiti tipovi protesta, uključujući tradicionalne oblike protestne komunikacije između vlade i sindikata, kao i novije oblike otpora. Premijer je izjavio da su zahtevi sindikata u srcu njegovih konsultacija, što može ukazivati na mogućnost daljih ustupaka.
Francuski deficit je dugotrajan problem, a bivši premijer Bajru je upozorio da dug raste svakog trenutka. Prema njegovim rečima, ovo je poslednja prilika da se izbegne recesija. Međutim, postoji potreba za društvenim konsenzusom kako bi se rešila pitanja deficitarnog budžeta. Politički akteri se slažu u vezi sa potrebom za smanjenjem duga, ali ističu da je potrebno da se bogatiji više oporezuju.
Trenutno je ključno da francuski predsednik i premijer uspostave atmosferu konsenzusa kako bi uveli zemlju u stabilniji period do narednih izbora. Ovi protesti su pokazali da se nezadovoljstvo građana može nagomilati, a reakcija vlade na ova dešavanja može odrediti buduće politike i mere štednje.
U zaključku, protesti u Francuskoj ukazuju na duboko nezadovoljstvo građana prema budžetskim merama i potrebom za promenama u načinu na koji vlada upravlja ekonomijom. Ova situacija predstavlja izazov za novu vladu i može imati dugoročne posledice po političku stabilnost zemlje.
