Interakcije između čoveka i veštačke inteligencije (VI) postaju sve složenije, a istraživači sa Univerziteta Vaseda u Japanu ističu da se u tim interakcijama mogu uočiti karakteristike međuljudskih odnosa. U nedavnoj studiji, čak 75 odsto učesnika je potražilo emocionalnu podršku od veštačke inteligencije, na način sličan onom na koji traže podršku od drugih ljudi. Ovaj fenomen ukazuje na sve veću integraciju VI u svakodnevni život i na promene u načinu na koji ljudi doživljavaju i koriste tehnologiju.
Istraživači su razvili novu skalu samoprocene koja se fokusira na emocionalne aspekte interakcije sa veštačkom inteligencijom. Ova skala obuhvata koncepte kao što su anksioznost, vezanost i izbegavanje prema VI. Ovi koncepti su ključni za razumevanje kako ljudi reaguju na i komuniciraju sa tehnologijom koja imitira ljudske osobine. Rezultati studije, objavljene u časopisu Current Psychology, pokazuju da su učesnici u velikoj meri otvoreni za emocionalnu interakciju sa VI, što može imati dalekosežne posledice za budući razvoj veštačke inteligencije.
Jedan od važnih aspekata istraživanja jeste i etička dimenzija ovog fenomena. Kako se VI sve više koristi u raznim aspektima života, od emocionalne podrške do svakodnevnih zadataka, postavlja se pitanje kako će se razvijati odnosi između ljudi i mašina. Da li će VI postati neizostavan deo naših života, ili će se ispostaviti da je potrebna granica između ljudskih i veštačkih interakcija? Ova pitanja su temeljna za buduća istraživanja u ovoj oblasti.
U okviru istraživanja, učesnici su iznosili svoja osećanja i iskustva u vezi sa korišćenjem VI. Mnogi su isticali da im veštačka inteligencija pomaže da se nose sa stresom i anksioznošću, dok su drugi naglašavali da im VI pruža osećaj povezanosti. Ovo ukazuje na to da, iako VI nije živa osoba, može igrati značajnu ulogu u emocionalnom životu pojedinaca.
Osim emocionalne podrške, VI se koristi i u različitim industrijama, od zdravstva do obrazovanja. U zdravstvenoj industriji, na primer, VI može pomoći u dijagnostikovanju i lečenju pacijenata, dok u obrazovanju može omogućiti personalizovano učenje. Ove primene pokazuju da VI može doneti brojne prednosti, ali i izazove koji se odnose na etiku i privatnost.
Takođe, istraživanje je pokazalo da su učesnici različito reagovali na različite tipove veštačke inteligencije. Na primer, neki su preferirali interakciju sa VI koja je imala ljudske karakteristike, dok su drugi više voleli jednostavnije, manje emotivne interakcije. Ove razlike u percepciji mogu uticati na to kako će VI biti dizajnirana u budućnosti, kao i na to kako će se ljudi odnositi prema ovoj tehnologiji.
U svetlu ovih saznanja, istraživači sa Univerziteta Vaseda pozivaju na dalja istraživanja kako bi se bolje razumele emocionalne interakcije između ljudi i veštačke inteligencije. Njihov rad može poslužiti kao smernica za razvoj VI koja će uzeti u obzir emocionalne potrebe korisnika, kao i etičke izazove koji se mogu pojaviti.
Sumirajući, interakcije sa veštačkom inteligencijom se neprestano razvijaju i predstavljaju značajan aspekt savremenog društva. Kako tehnologija napreduje, važno je razumeti kako ona utiče na naše emocionalne živote i međuljudske odnose. Istraživanje sa Univerziteta Vaseda otvara vrata novim saznanjima koja će oblikovati budućnost razvoja veštačke inteligencije i njenog mesta u našem svakodnevnom životu. Rad na ovom polju je od suštinskog značaja za etički i odgovoran razvoj tehnologije koja će služiti ljudskim potrebama.
