Bivši komandant NATO-a, Vesli Klark, nastavio je danas sa svojim svedočenjem pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, gde je izneo nekoliko ključnih tvrdnji u vezi sa događajima tokom rata na Kosovu. Klark, koji svedoči kao svedok odbrane u slučaju protiv bivših lidera tzv. OVK, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, naveo je da je tokom sukoba bilo nasilja i osvete prema Srbima, ali nije pružio dokaze koji bi povezali Tačija sa tim događajima.
Tijekom svedočenja, Klark je istakao da OVK nije imala jasno definisan lanac komande i da su na čelu operativnih zona bili vođe koji su rizikovali svoje živote, poput Ramuša Haradinaja. „Nema dileme da je bilo osvete i nasilnih akcija protiv Srba“, rekao je on, dodajući da se tokom njegovog svedočenja nije pojavilo nijedno konkretno dokazano povezivanje Tačija s tim incidentima, kako prenosi RTS.
Klark je takođe negirao bilo kakvu povezanost tzv. OVK sa proterivanjem 170.000 Srba sa Kosova, kao i sa hapšenjem i pritvaranjem građana. Penzionisani američki general je istakao da nije imao informacije o oružju koje je OVK mogla dobiti od članica NATO-a nakon sporazuma u Rambujeu. Kada su ga pitali o njegovoj izjavi da će „NATO ići sve do Beograda“, Klark je rekao da se ne seća takve izreke, ali je potvrdio da je NATO bio spreman da reaguje ako bi srpska vojska pokušala da se vrati na Kosovo.
Klark je govorio i o informacijama koje su ukazivale na pripreme ruske vojske da dođe na aerodrom kod Prištine tokom sukoba. On je naglasio da su tokom bombardovanja imali samo nekoliko sastanaka sa Tačijem, jer NATO nije imao dovoljno informacija o pozicijama srpskih snaga.
Pored toga, Klark je izneo svoje mišljenje o unutrašnjim pitanjima u okviru OVK, govoreći o generalu Agimu Čeku kao o ključnoj figuri tokom procesa demilitarizacije, ističući da su postojale žestoke rasprave unutar organizacije. „Nasilje 1999. godine bilo je individualno, a ne orkestrirano“, rekao je Klark, dodajući da su delovi izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope, koji su doveli do formiranja ovog suda, „proizvod ruskih spekulacija“.
U vezi s tvrdnjama britanskog generala Majka Džeksona da su neki pripadnici OVK bili van kontrole i da je bilo osvete, Klark je rekao da se to može objasniti balkanskom tradicijom osvete, dodajući da je to bio „balkanski način – oko za oko“.
Klarkovo svedočenje trajalo je dva dana, a ranije je svedočio u Hagu protiv Slobodana Miloševića 2003. godine. Proces protiv bivših komandanata OVK započeo je 2023. godine, a presuda se očekuje početkom 2026. godine. Optuženi su suočeni sa ozbiljnim optužbama za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući progon, mučenje, ubistva i prisilne nestanke, koja su se navodno dogodila između marta 1998. i septembra 1999. godine na različitim lokacijama u AP Kosovu i Metohiji, kao i u severnoj Albaniji.
Sva četvorica optuženih negiraju krivicu, a trenutno se nalaze u haškom pritvoru od oktobra 2020. godine. Sudski proces se vodi pod pažnjom javnosti, a svedočenja poput Klarkovog pružaju dodatne informacije o složenim događajima koji su oblikovali istoriju regiona.
