U savremenoj poljoprivredi, sistem vertikalne proizvodnje postaje sve popularniji, posebno u svetlu rasta svetske populacije i povećane potražnje za hranom. Ovaj inovativni pristup integriše rotirajuće nosače, automatizovane procese i obnovljive izvore energije, čime se postižu prinosi koji su čak 2,5 puta veći od onih u klasičnim staklenicima, uz istovremeno smanjenje ekološkog otiska. Ovu informaciju prenosi Poljoprivreda.info.
Kompanija Dyson, poznata po svojim inženjerskim inovacijama, sada se okreće proizvodnji hrane. Njihov novi model vertikalne poljoprivrede omogućava proizvodnju većih količina hrane uz manju potrošnju resursa. U njihovom postrojenju u Karingtonu, Velika Britanija, spojene su napredne tehnologije i posvećenost zaštiti životne sredine, stvarajući model koji bi mogao značajno promeniti način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu.
Ovaj pristup bi mogao biti naročito zanimljiv za Srbiju, koja se suočava sa izazovima kao što su klimatske promene, neujednačene padavine i rastući troškovi energije. U tom kontekstu, primena ovakvih tehnologija može pomoći domaćim proizvođačima da ostvare stabilnije prinose i smanje zavisnost od vremenskih uslova.
Dyson Farming unapredio je vertikalnu poljoprivredu kroz integraciju rotirajućih nosača, automatizacije i obnovljivih izvora energije, postigavši impresivne rezultate. Hibridni staklenički model kombinuje prirodnu sunčevu svetlost sa veštačkim izvorima, čime se smanjuje potrošnja energije, a istovremeno se nudi održivija alternativa zatvorenim vertikalnim farmama.
Održivost leži u središtu ovog pristupa: prikupljanje kišnice, korišćenje anaerobnih digestora za proizvodnju biogasa i reciklaža otpadne toplote i CO2. Ove prakse ne samo da smanjuju emisije, već i poboljšavaju zdravlje zemljišta i biodiverzitet. Regenerativne poljoprivredne tehnike, kao što su upotreba useva za pokrivanje tla i agrošumarstvo, doprinose zdravijem ekosistemu.
Napredne tehnologije, uključujući dronove i preciznu mehanizaciju, optimizuju upotrebu resursa, minimizuju hemijske unose i postavljaju nove standarde u održivoj poljoprivredi. U središtu Dysonovog uspeha leže rotirajući nosači, koji omogućavaju ravnomerno osvetljavanje biljaka, čime se optimizuju uslovi rasta i postižu veći prinosi. Automatizacija ubrzava procese kao što su berba i kontrola štetočina, čime se smanjuju troškovi rada i povećava produktivnost.
Hibridni model staklenika koristi prirodnu sunčevu svetlost, čime se smanjuje zavisnost od veštačkih izvora. Staklenici su dizajnirani tako da maksimalno koriste prirodnu svetlost i sakupljaju kišnicu, dok anaerobni digestori pretvaraju organski otpad u biogas koji se koristi za grejanje i električnu energiju.
Pored toga, otpadna toplota i CO2 se recikliraju unutar staklenika, čime se povećava energetska efikasnost. Ova rešenja bi mogla pomoći domaćim proizvođačima u smanjenju troškova proizvodnje u povrtarstvu i voćarstvu, naročito u oblastima gde su troškovi grejanja visoki.
Integracijom obnovljivih izvora energije, reciklažom resursa i regenerativnim praksama, Dyson pokazuje kako poljoprivreda može funkcionisati u skladu sa prirodom. Ovaj model može biti inspiracija za domaće proizvođače koji teže ka otpornijoj, ekonomičnijoj i održivoj proizvodnji hrane. U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima u poljoprivredi, ovakva rešenja su ključna za budućnost poljoprivredne proizvodnje.
