U poslednjem mesecu, građani Srbije su povukli 63 miliona evra novih gotovinskih kredita, čime je ukupan dug po ovom osnovu porastao na 6,68 milijardi evra. Ovaj značajan skok od 3,1% na mesečnom nivou i skoro 15% na godišnjem nivou (14,7%) predstavlja jedan od najznačajnijih porasta na domaćem tržištu pozajmica, uz rast od dva procentna poena u samo mesec dana.
Osim gotovinskih kredita, zaduženost građana za stambene kredite takođe je zabeležila porast, ali u manjem obimu. U poslednjem mesecu, novo zaduženje za stambene kredite iznosilo je 44 miliona evra, čime je ukupni stambeni dug dostigao 5,95 milijardi evra. U poslednjih godinu dana, građani su za kupovinu stanova uzeli pozajmicu od 351 milion evra, dok su za potrošnju u kešu zaduženi više nego dvostruko, sa 766 miliona evra.
U poređenju sa privredom, koja beleži „polovične“ rezultate, očigledno je da se građani zadužuju brže. Preduzeća i preduzetnici su oprezniji, a rast zaduženosti kod firmi iznosi 5,4%, dok je kod preduzetnika 6,4%. Ukupan rast svih vrsta kredita kod građana iznosi 11,3%.
Jedan od glavnih uzroka ovako velikog zaduživanja može biti povećana potrošnja, kako za kupovinu proizvoda, tako i za plaćanje računa. Takođe, značajnu ulogu igra i pad kamatnih stopa na kredite u bankama. Statistika pokazuje da zvanični podaci ne beleže značajniju kupovinu koja bi ukazivala na povećanje standarda i kupovne moći građana. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u maloprodaji u aprilu 2025. godine porastao je za 2,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali kada se isključe rast cena, zabeležen je skromni rast od samo 0,4% u odnosu na baznu 2021. godinu.
Takođe, ni kamatne stope po kojima banke pozajmljuju novac građanima ne daju jasnu osnovu za ovako veliki rast zaduženja. Ponderisane kamatne stope za nove kredite koje objavljuje Narodna banka Srbije pokazuju da je kod jednogodišnjih keš kredita u dinarima kamata u aprilu pala na 11,47%, dok je kod stambenih kredita u dinarima pala na 8,99%. U martu, kamata za stambene kredite iznosila je 10,30%, a pre godinu dana čak 16,59%. Međutim, kod keš kredita u evrima, kamatna stopa je porasla sa 2,41% u martu na 4% u aprilu, što se približilo 4,53% iz aprila 2024. godine.
Pored toga, kod stambenih kredita vezanih za evro, kamata je u aprilu iznosila 4,73%, što je pad u odnosu na mart kada je iznosila 4,95%, kao i na april prošle godine kada je bila 5,08%. Ove brojke ukazuju na kompleksnost situacije i otežavaju donošenje jasnog zaključka o uzrocima tako velikog skoka u zaduženju građana.
U poređenju sa Evropom, zaduženje građana u Srbiji je znatno veće. Izveštaj Evropske centralne banke pokazuje da su pozajmice domaćinstvima u evrozoni u aprilu porasle za 1,9% međugodišnje, dok je ukupna vrednost kredita za kompanije u evrozoni porasla za 2,6%. Ovi podaci ukazuju na to da se i Evropljani zadužuju, ali su stope mnogo niže nego u Srbiji.
S obzirom na sve ove okolnosti, ostaje nejasno šta je uzrok ovako intenzivnog rasta zaduženosti građana. Da li je to rezultat povećane potrošnje, smanjenja kamatnih stopa ili nečeg drugog, pitanje je koje zahteva dalja istraživanja i analize. U svakom slučaju, građani Srbije su trenutno u fazi intenzivnog zaduživanja, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost.
