U Madridu, glavnom gradu Španije, večeras se okupilo oko 120.000 ljudi na masovnim demonstracijama protiv rastućih cena zakupa stanova i poskupljenja nekretnina. Ove demonstracije, koje su se održale i u drugim gradovima širom zemlje, dovele su do zatvaranja radnji i prekida javnog prevoza, a milioni Španaca su izašli na ulice izražavajući svoje nezadovoljstvo.
Prema aktivistima, u Barseloni se okupilo oko 400.000 ljudi, dok gradske vlasti procenjuju da ih je bilo 55.000. Učesnici protesta nosili su veliki transparent sa porukom: „Živeti, a ne životariti“, što ukazuje na želju za boljim uslovima života. Zvaničnici španske vlade procenjuju da se u Madridu, uprkos lošem vremenu, okupilo 120.000 ljudi koji su došli da podrže ovu akciju.
Aktivisti za pravo stanovanja nadaju se da će masovno okupljanje građana dovesti do uvođenja propisa koji bi zaštitili stanare i suzbili špekulacije na tržištu nekretnina. Ovi protesti dolaze u trenutku kada se španska levičarska vlada suočava sa nepovoljnim rezultatima anketa, a pokušava da mobiliše birače pred nacionalne izbore zakazane za ovaj mesec.
Protest, održan pod sloganom „Plate. Stanovanje. Cene.“, predstavlja prvi generalni štrajk u Španiji u poslednjih 14 godina, a posebno je značajan jer je pokrenut nezadovoljstvom zbog stambene krize. Štrajk je kulminirao okupljanjem radnika i običnih građana u centrima Barselone i Madrida, a protesti su se održali i u drugim gradovima.
Tokom mirne šetnje u Barseloni, neki demonstranti su, nažalost, počeli da razbijaju izloge poznatih brendova, što je izazvalo sukobe sa policijom. Ispred prodavnica su palili vatre, spaljivali kontejnere za smeće i koristili pirotehnička sredstva protiv policije koja je bila opremljena za razbijanje demonstracija. U međuvremenu, gradski prevoz, uključujući metro i autobuse, nije funkcionisao van špiceva, a saobraćaj na ulicama bio je znatno smanjen.
Iako su mnogi veći restorani i prodavnice bile zatvorene, mali ugostiteljski objekti, poput kafića, su ostali otvoreni. Karlos Ferer, četrdesetpetogodišnji radnik u službi za korisnike, rekao je da su ponekad potrebne „radikalne mere, poput opšteg štrajka“, kako bi se postigla promena. „Vlasti moraju da osete pritisak građana kako bi preduzele nešto“, dodao je on.
Štrajk su organizovali dva velika tradicionalna španska sindikata, ali su aktivističke grupe za stambena pitanja, sastavljene većinom od mladih ljudi koji su sami osetili teret stambene krize, preuzele vodeću ulogu. Sindikati su štrajk ocenili kao uspešan, dok su poslodavci tvrdili da je on doživeo neuspeh.
Prosečna kirija u Španiji gotovo se udvostručila u poslednjoj deceniji, što je značajno opteretilo kućne budžete i izazvalo nezadovoljstvo među glasačima. Gnev je dostigao vrhunac nakon što je prošlog meseca iz svog doma u Madridu iseljena 87-godišnja žena, poznata kao Marikarmen. Njena smrt postala je simbol onih Španaca koji ne mogu ni da sanjaju o tome da imaju sopstveni dom.
Aktivisti za stambena prava iskoristili su ovu situaciju da pozovu na štrajk, a ubrzo su dobili podršku sindikata. Njihovi zahtevi uključuju automatsko produženje ugovora o zakupu kako bi se zaštitili stanari, dok sindikati traže veći broj stanova u javnom vlasništvu i novi sporazum o minimalnoj zaradi.
Protesti u Španiji su stoga postali važan signal vlastima da je potrebno delovati kako bi se rešila kriza stanovanja koja pogađa sve veći deo stanovništva. Ovi događaji mogli bi značajno uticati na političku scenu u predstojećim izborima, a pitanje stanovanja bi moglo postati ključno za stranke koje žele da pridobiju podršku birača.
