Četbotovi s veštačkom inteligencijom, poput ChatGPT-a i Copilot-a, postali su nezaobilazni alat u modernom svetu, ali nova studija otkriva ozbiljne nedostatke u njihovoj sposobnosti da pravilno obrađuju i predstavljaju informacije. U istraživanju koje su sproveli međunarodni javni emiteri, otkriveno je da ovi alati često iskrivljuju vesti i imaju poteškoća u razlikovanju činjenica od mišljenja.
Studija je obuhvatila 22 različita javna emitera iz celog sveta, istražujući kako veštačka inteligencija utiče na medijske sadržaje. Istraživači su analizirali kako četbotovi generišu vesti i kako to može uticati na javno mnjenje. Rezultati su pokazali da mnogi od ovih alata koriste algoritme koji su trenirani na velikim količinama podataka, ali nisu uvek sposobni da prepoznaju kontekst ili da pravilno interpretiraju informacije.
Jedan od glavnih problema je taj što četbotovi često mešaju informacije iz različitih izvora, što dovodi do stvaranja netačnih ili pristrasnih narativa. U studiji je primećeno da ovi alati često preuzimaju informacije iz nepouzdanih izvora ili ih interpretiraju na način koji može biti obmanjujući za korisnike. Ovo je posebno zabrinjavajuće u kontekstu širenja dezinformacija i lažnih vesti, koje mogu imati ozbiljne posledice po društvo.
Dodatno, istraživači su otkrili da četbotovi često nisu u stanju da prepoznaju nijanse u jeziku, što može dovesti do pogrešnih tumačenja ili pojednostavljenih zaključaka. Na primer, kada se koristi sarkazam ili ironija, ovi alati mogu promašiti poentu, što može rezultirati u netačnim ili zbunjujućim izveštajima. Ovo je posebno važno kada se uzmu u obzir osetljive teme koje zahtevaju pažljivo i promišljeno izveštavanje.
Iako četbotovi mogu da pruže brze i efikasne odgovore, postoji rizik da se oslanjanje na njih za informacije može dovesti do širenja netačnih podataka. U svetu u kojem su informacije dostupne brže nego ikad, važno je da korisnici budu svesni potencijalnih manjkavosti ovih alata. Medijski stručnjaci upozoravaju da bi se korisnici trebali oslanjati na proverene izvore informacija i biti oprezni pri korišćenju četbotova kao glavnog izvora vesti.
Jedan od predloga stručnjaka je da se razviju bolji sistemi za proveru činjenica koji će omogućiti četbotovima da efikasnije razlikuju istinite informacije od dezinformacija. Ovo bi moglo uključivati korišćenje dodatnih algoritama koji bi mogli analizirati izvore i proveravati tačnost informacija pre nego što ih predstave korisnicima. Takođe, važno je da programeri i inženjeri koji rade na razvoju veštačke inteligencije budu svesni ovih izazova i nastoje da unaprede tehnologiju kako bi bila pouzdanija.
Uprkos ovim izazovima, potencijal veštačke inteligencije u novinarstvu ostaje značajan. Četbotovi mogu pomoći u brzom prikupljanju informacija, analizi velikih količina podataka i čak u generisanju osnovnih izveštaja. Međutim, važno je da se koriste kao dodatak ljudskom novinarstvu, a ne kao njegova zamena. Samo ljudski novinari mogu pružiti kontekst, analizu i etičke standarde koji su potrebni za kvalitetno izveštavanje.
Na kraju, kako se veštačka inteligencija nastavlja razvijati, važno je da se nastavi dijalog o njenoj ulozi u svetu medija. Potrebno je pronaći ravnotežu između inovacija i očuvanja novinarske etike i kvaliteta informacija. U eri informacija, istina i tačnost ostaju ključni, a upotreba veštačke inteligencije u novinarstvu zahteva pažljivo razmatranje i odgovornost.
