Među čestim kritikama društvenih mreža ističe se izloženost algoritamskom sadržaju – objavama, fotografijama i videozapisima koje algoritam procenjuje kao potencijalno zanimljive za korisnike. Ova praksa, koja se oslanja na analizu prethodnog ponašanja korisnika, često dovodi do stvaranja „filter balona“ u kojem ljudi dobijaju samo informacije koje su u skladu s njihovim interesovanjima, dok se drugi relevantni sadržaji zanemaruju.
Kritičari tvrde da ovakav pristup može imati negativne posledice po društvo, kao što su polarizacija mišljenja i širenje dezinformacija. Naime, kada se korisnicima prikazuju isključivo sadržaji koji odgovaraju njihovim stavovima, smanjuje se mogućnost susreta s različitim perspektivama, što može dovesti do jačanja ekonomske i političke podeljenosti. Ova situacija se dodatno pogoršava kada se uzme u obzir da algoritmi često favorizuju senzacionalne ili kontroverzne sadržaje, što može dovesti do širenja lažnih vesti.
Osim toga, izloženost algoritamskom sadržaju može imati i psihološke posledice. Mnogi korisnici se osećaju preopterećeno količinom informacija koje dobijaju, a to može dovesti do anksioznosti i depresije. U istraživanjima se pokazalo da korisnici često provode više vremena na društvenim mrežama nego što su planirali, što može negativno uticati na njihov svakodnevni život i međuljudske odnose. S obzirom na to, neki stručnjaci savetuju da korisnici budu svesniji svog ponašanja na mrežama i da postave granice u vezi s vremenom koje provode online.
Mnogi korisnici nisu svesni kako algoritmi funkcionišu i kako utiču na njihov sadržaj. To ih može dovesti do osećaja bespomoćnosti i frustracije, naročito kada se suoče s fenomenom „cenzure“ ili „shadow banning“, gde njihovi postovi ne dobijaju vidljivost koju zaslužuju. U tom smislu, važno je educirati korisnike o načinima na koje mogu kontrolisati svoj sadržaj i kako da se oslobode negativnog uticaja algoritama.
S obzirom na sve navedeno, neki stručnjaci predlažu promene u načinu na koji društvene mreže funkcionišu. Jedna od ideja je uvođenje „hronološkog“ prikaza sadržaja, koji bi omogućio korisnicima da vide postove u redosledu u kojem su objavljeni, umesto da se oslanjaju na algoritme. Ovakav pristup može pomoći korisnicima da dobiju širi spektar informacija i da se suoče s različitim perspektivama.
Takođe, postoje i pozivi za veću transparentnost u vezi s načinom rada algoritama. Korisnici bi trebali imati uvid u to kako se njihovi podaci koriste i na koji način se formira njihov feed. Ova transparentnost bi mogla pomoći u obnavljanju poverenja među korisnicima i platformama, kao i smanjenju osećaja nesigurnosti i frustracije.
U međuvremenu, pojedini korisnici su se odlučili za „digitalnu detoksikaciju“, prestajući da koriste društvene mreže na određeno vreme kako bi se oslobodili negativnog uticaja. Ovaj trend pokazuje da mnogi ljudi prepoznaju potrebu za zdravijim odnosom prema tehnologiji i društvenim mrežama.
Zaključak je da, iako društvene mreže mogu biti korisne za povezivanje s ljudima i razmenu informacija, važno je biti svestan potencijalnih negativnih efekata algoritamskog sadržaja. Korisnici bi trebali aktivno raditi na kontroli svog online iskustva, postavljajući granice i birajući sadržaj koji im zaista pomaže da se informišu i razvijaju. U isto vreme, platforme bi trebale preuzeti odgovornost za uticaj svojih algoritama i raditi na unapređenju svojih sistema kako bi korisnicima pružile sigurnije i zdravije okruženje.
