Roditelji koji koriste Instagramov alat za nadzor uskoro će biti obavešteni ako njihova deca u kratkom vremenskom periodu više puta pretražuju sadržaje povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem. Ova nova mera kompanije Meta dolazi usred globalne debate o uticaju društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih. Od naredne nedelje, roditelji u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Velikoj Britaniji i Kanadi dobiće obaveštenja putem mejla, SMS-a ili aplikacije WhatsApp ako njihovo dete pretražuje osetljive pojmove. Meta naglašava da cilj nije kontrola svakog klika, već upozorenje. Međutim, stručnjaci smatraju da je ova novina teško primenjiva u Srbiji.
Nikola Jagodić, stručnjak za društvene medije, ističe da ovakvo rešenje može biti korisno, ali da nije realno očekivati njegovu primenu na manjim tržištima, poput Srbije. „Neke stvari koje već postoje se ne koriste, tako da ne očekujem da će ovo zaživeti kod nas. Instagram i druge društvene mreže ulažu napore da zaštite decu, ali ključna stvar je da roditelji razgovaraju sa svojom decom“, naglašava Jagodić.
Jedan od ključnih problema u praćenju aktivnosti mladih na društvenim mrežama jeste nedovoljna rigoroznost provere identiteta prilikom otvaranja naloga. Mnogi korisnici često unose lažne podatke o uzrastu i identitetu, što dodatno otežava situaciju. Psiholog Snežana Anđelić ističe da nije moguće sve zabraniti, već je bitno da deca ne budu izložena svetu za koji nisu spremna, i koji može predstavljati opasnost za njihovo mentalno zdravlje.
Pored opasnosti na društvenim mrežama, postoji i rizik od zavisnosti koja često vodi do zanemarivanja realnog života, obaveza i socijalne izolacije. „Kada je neko zavistan od društvenih mreža, on ne može da konzumira sadržaj koji je sporiji od brzog skrolovanja“, objašnjava Jagodić. Ovakva zavisnost može da dovede do mentalnog haosa i problema u svakodnevnom funkcionisanju.
Anđelić naglašava da deci od 10 godina društvene mreže uopšte ne trebaju. „Preveliki stimulans kroz društvene igre može stvoriti zavisnost i dovesti do mentalnog haosa. Uvođenjem dece u takav svet, izlažemo ih opasnostima koje nisu spremna da prepoznaju ili se nose s njima“, dodaje ona.
Nova mera može biti dodatni alat u zaštiti mladih, ali stručnjaci naglašavaju da sama tehnologija nije rešenje. Ključ je u edukaciji, nadzoru prilagođenom uzrastu i otvorenoj komunikaciji između roditelja i dece. „Moramo raditi na tome da deca razumeju opasnosti koje vrebaju na internetu, ali takođe i razvijati sposobnost kritičkog mišljenja“, zaključuje Anđelić.
Iako je inicijativa kompanije Meta dobrodošla, stručnjaci upozoravaju da je važno raditi na jačanju komunikacije između roditelja i dece kako bi se prevazišle opasnosti koje dolaze s korišćenjem društvenih mreža. U sve bržem i digitalnom svetu, roditelji bi trebali da budu aktivni učesnici u životima svoje dece, pružajući im podršku i razumevanje dok se suočavaju s izazovima modernog društva.
U zaključku, iako nova mera predstavlja korak ka boljoj zaštiti mladih, ona ne može zameniti odgovornost roditelja i njihovog aktivnog angažovanja u životima svoje dece. Otvorena komunikacija i edukacija ostaju ključni elementi za očuvanje mentalnog zdravlja mladih u digitalnom dobu.
