Lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber je izjavio da ne isključuje mogućnost budućih glasanja sa krajnje desnim partijama u Evropskom parlamentu, ali je naglasio da mora postojati jasna granica u saradnji sa radikalnom desnicom. Veber je istakao da je važno da ne bude organizovane saradnje sa tim partijama, naglašavajući da EPP neće dozvoliti da je iko spreči u naporima da se zaustave ilegalne migracije i zaštite ekonomski prosperiteti.
U svom intervjuu za nemačku medijsku grupu Funke, Veber je odbacio spekulacije da EPP odustaje od politike nesaradnje sa krajnjom desnicom. „Zaštitni zid i dalje postoji. Znamo ko su naši protivnici“, rekao je. On je istakao da bi svaka eventualna saradnja morala ispuniti tri ključna uslova: da bude proevropska, proukrajinska i zasnovana na vladavini prava.
Veber je takođe naglasio da je njegov apel prvenstveno usmeren političkom centru, dodajući da su socijaldemokrate već poslale „pozitivne prve signale“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Briselu vodi pojačana debata o mogućem urušavanju dugogodišnjeg „sanitarnog kordona“ prema krajnjoj desnici, iako mainstream partije i dalje odbacuju formalnu saradnju s njima.
Rasprava o ovoj temi je dodatno intenzivirana nakon što je EPP, uz podršku krajnje desnice, izglasala izmene određenih zelenih propisa Evropske unije, uključujući ublažavanje pravila o korporativnoj održivosti i krčenju šuma. Ove izmene su krajnje desne partije ocenile kao politički proboj, što je dovelo do povećane tenzije u vezi sa budućim pravcima politike.
Krajnje desne grupacije su poručile da će zahtevati oštriju migracionu politiku, deregulaciju za industriju i ukidanje planirane zabrane vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine. Njihova poruka je jasna: podrška krajnje desnice će imati političku cenu.
Ove promene i zahtevi krajnje desnice otvaraju pitanja o budućnosti EPP-a i njegovoj sposobnosti da zadrži svoju proevropsku agendu dok se suočava sa pritiscima i promenama u političkom pejzažu. Veberova izjava može se shvatiti kao pokušaj da se održi ravnoteža između potrebom za saradnjom u važnim pitanjima i očuvanjem identiteta partije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da je EPP najveća politička grupacija u Evropskom parlamentu, a njen stav može značajno uticati na oblikovanje budućih politika EU. Kroz potencijalne koalicije i saradnje, EPP može uticati na ključne odluke koje se tiču migracija, ekonomije i zaštite životne sredine.
Veberova izjava takođe ukazuje na to da se partije u EU suočavaju s novim izazovima. Kriza migracija, klimatske promene i ekonomska neizvesnost su samo neki od faktora koji oblikuju političku dinamiku u regionu. Kako se politički pejzaž menja, tako se i strategije i pristupi glavnih stranaka moraju prilagoditi.
U tom kontekstu, EPP će morati pažljivo da razmotri svoje buduće korake. Da li će nastaviti da se distancira od krajnje desnice ili će pronaći načine za saradnju na određenim pitanjima, ostaje da se vidi. Ova dilema može imati dugoročne posledice po političku stabilnost i jedinstvo unutar EU, kao i po buduće izbore i odluke u Evropskom parlamentu.
Kao što je Veber naglasio, važno je da se očuva proevropska i demokratijska orijentacija, dok se istovremeno suočavamo sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca. Ova situacija zahteva mudrost i strategiju, ali i hrabrost da se donesu teške odluke u interesu zajedničke budućnosti Evrope.
