U ciljnoj ravnini pred ulazak u Evropsku uniju, Crna Gora trenutno usklađuje svoju viznu politiku. Od 1. novembra ove godine, državljanima Rusije i Belorusije biće potrebne vize za ulazak u Crnu Goru, dok su bezvizni režim za njih, kao i za državljane Kine, Turske i Saudijske Arabije, produženi do kraja oktobra. Ova mera je deo zahteva Evropske unije koji se odnosi na završna merila iz Poglavlja 24, koje pokriva pravdu, slobodu i bezbednost.
Prema novoj Vladinoj uredbi, državljani navedenih zemalja će do kraja oktobra moći da borave u Crnoj Gori 30 dana kroz turističke grupe ili sa poslovnim pasošem, uz garantovan povratak. Ove promene su delimično rezultat prethodnih incidenata i protesta u Podgorici, gde je bezvizni režim za Tursku prvo ukinut 2025. godine, a zatim je boravak bez vize skraćen sa 90 na 30 dana.
Prema Reformskoj agendi, Crna Gora planira da do kraja naredne godine potpuno uskladi svoju viznu politiku sa Evropskom unijom, dok bi za deo zemalja prvi koraci trebali biti završeni do kraja trećeg kvartala 2026. godine. Ova situacija postavlja pitanje balansa između evropskih zahteva, bezbednosti i ekonomskih interesa Crne Gore, s obzirom na to da su strani državljani postali značajan deo ekonomskog života ove male države.
Bojan Bugarin, stručnjak za statusna pitanja stranaca i migranata, ističe da usklađivanje vizne politike sa EU predstavlja strateški cilj, ali da to ne znači da Crna Gora treba slepo primenjivati svaku evropsku politiku bez razmatranja svojih specifičnosti. On naglašava da Crna Gora mora biti oprezna prema Rusiji i Turskoj, jer su ruski turisti prošle godine činili 16,4% ukupnih noćenja stranih gostiju, dok su Turci činili 4,3%.
Bugarin upozorava da bi uvođenje viza bez olakšica za boravak ili poslovanje moglo da odvrati investitore i turiste, što bi dodatno otežalo ekonomski život Crne Gore. Takođe, ukazuje na to da stranci ne traže samo pravila, već i stabilnost u tim pravilima.
Hrvatska je kao članica EU od 2013. godine uskladila svoju viznu politiku, nudeći olakšice za dobijanje viza, što bi mogao biti model za Crnu Goru. Bugarin smatra da Crna Gora, kao manja ekonomija koja zavisi od turizma, mora štititi svoje interese u pregovorima sa evropskim partnerima.
U svetlu budućeg ulaska u EU, očekuje se da će interesovanje za crnogorsko državljanstvo rasti, posebno među ljudima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Turske koji imaju korene u Crnoj Gori. Crnogorski pasoš trenutno zauzima 35. mesto na globalnoj rang-listi mobilnosti, dok su hrvatski pasoši bolje rangirani. Bugarin naglašava potrebu za efikasnom politikom prema dijaspori i ljudima crnogorskog porekla, kako bi se dodatno povećala atraktivnost crnogorskog pasoša.
