Zemlje Evropske unije aktivno integriraju veštačku inteligenciju (AI) u obrazovne sisteme, dok istraživanja pokazuju da većina nastavnika i učenika podržava ovu praksu. U Srbiji je situacija drugačija; iako ne postoje zvanične statistike, procenjuje se da više od 80% učenika i studenata koristi ChatGPT ili slične alate, dok je među nastavnicima taj procenat veći od 50%. Međutim, veštačka inteligencija se koristi bez jasno definisanih pravila, a stručnjaci upozoravaju na potrebu sistemske obuke nastavnika kako bi se izbegle posledice funkcionalne nepismenosti među decom.
Priča o veštačkoj inteligenciji u obrazovanju nije nova, a mnoge obrazovne institucije širom sveta počele su da nude kurseve i smerove koji se bave ovom temom. Studije pokazuju da je korišćenje AI poboljšalo efikasnost nastave, personalizaciju i objektivnost ocenjivanja. Sve zemlje EU postepeno uvode AI u svoje obrazovne sisteme, sa različitim pristupima, od dobrovoljnih časova do dugoročnih strategija.
Prema izvorima iz Brisela, cilj uvođenja veštačke inteligencije u obrazovanje je unapređenje učenja, digitalna i medijska pismenost građana, kao i personalizacija gradiva. Finska, na primer, uvodi časove etike veštačke inteligencije, Francuska nudi časove digitalne pismenosti, dok se Švedska fokusira na razumevanje AI. Estonija se često ističe kao lider sa brojnim projektima i planovima za „AI skok“ u obrazovanju.
Belgija takođe svesno uvodi AI, koristeći platforme koje prate napredak učenika i predlažu prilagođene zadatke. Italija i Španija razvijaju digitalne udžbenike bazirane na AI modelima. U ovom trenutku, većina nastavnika i učenika u EU podržava integraciju AI u škole, osiguravajući da nastavnici budu uključeni u procese kako bi se obezbedilo da AI ne zamenjuje ljudski kontakt.
S obzirom na trenutnu situaciju u Srbiji, stručnjaci upozoravaju da sistematsko uvođenje veštačke inteligencije još nije započeto. Dekan Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Danimir Mandić, ističe da je mali broj nastavnika u Srbiji upoznat sa korišćenjem veštačke inteligencije u nastavi. Različita istraživanja pokazuju da oko 50% nastavnika nije zadovoljno svojim znanjem i veštinama u vezi sa novim tehnologijama.
Mandić navodi da više od 80% studenata koristi AI alate poput ChatGPT-a u svakodnevnom životu, a fakultet je već odlučio da integrira AI u nastavu. „Imamo didaktičke materijale koje studenti koriste uz pomoć AI, upoređuju informacije sa verifikovanim izvorima i razvijaju kritičko mišljenje“, objašnjava Mandić.
On veruje da bi Srbija mogla da se ugleda na Estoniju, koja koristi javno-privatna partnerstva za uvođenje AI u škole. Mandić naglašava potrebu za infrastrukturom i obukama za nastavnike, napominjući da mnogi od njih još uvek imaju strah od korišćenja veštačke inteligencije, posebno zbog zabrinutosti oko plagijatorstva.
Istraživanja su pokazala da prekomerna upotreba AI alata može smanjiti kognitivne sposobnosti kod mladih, pa je važno pristupiti korišćenju AI sa kritičkim okvirom. „Moramo da shvatimo da AI pruža rešenja koja mogu, ali ne moraju biti tačna, i da se oslonimo na različite izvore informacija“, dodaje Mandić.
On smatra da, ako se veštačka inteligencija pravilno iskoristi, može postati pomoćnik u stvaranju novih ideja i omogućiti kritički pristup različitim izvorima. Mandić upozorava da se obrazovni ciljevi moraju prilagoditi savremenim potrebama, jer više nije bitno samo koliko činjenica se nauči, već i kako se koriste različiti izvori.
Na kraju, Mandić upozorava da ako Srbija ne započne sistematsko uvođenje veštačke inteligencije u obrazovanje odmah, za pet godina se može suočiti s potrebom za revolucionarnim promenama u obrazovnom sistemu, jer bi deca mogla postati funkcionalno nepismena u okviru formalnog obrazovanja. „Verujemo da će nova tehnologija umanjiti rutinske poslove i omogućiti više vremena za međuljudske odnose“, zaključuje Mandić.
