Direktor kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon objavio je danas na društvenoj mreži Iks da bi ustavno priznavanje srpskog jezika kao službenog u Crnoj Gori, ravnopravno sa crnogorskim, predstavljalo uvažavanje stvarne jezičke strukture društva i demokratske volje najbrojnije jezičke zajednice u ovoj zemlji. Njegova izjava došla je kao odgovor na nedavne komentare premijera Crne Gore Milojka Spajića, koji je ocenio trenutnu političku situaciju kao „ucenjivački model saradnje“ nakon što je Demokratska narodna partija (DNP) najavila povlačenje podrške vladi.
Premijer Spajić se suočava sa sve većim pritiscima unutar vlasti, a povlačenje podrške DNP usledilo je nakon što vlada nije ispunila zahteve te stranke da formira radnu grupu koja bi se bavila pitanjima statusa srpskog jezika i identiteta. Ova situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da je prema poslednjem popisu, više od 43 odsto građana Crne Gore izjavilo da govori srpskim jezikom, dok se oko 34 odsto izjasnilo za crnogorski, koji je trenutno jedini ustavom priznat službeni jezik.
Gujon je naglasio da se u demokratskom društvu ova činjenica ne može ignorisati i da samo ustavno priznat službeni jezik uživa najviši stepen pravne sigurnosti i ravnopravnosti. On je podsetio na iskustva Crne Gore pre 2020. godine, kada je postojala politika potiskivanja srpskog jezika i identiteta, što je dodatno potvrdilo potrebu za ustavnom zaštitom.
„Iskustvo Crne Gore u periodu pre 2020. godine pokazuje da ‘službena upotreba’ nije dovoljna i da je ustavna zaštita neophodna“, naveo je Gujon. On je takođe istakao da stav njegove kancelarije nije isključiv, već inkluzivan, što implicira da je otvoren za dijalog o ovom važnom pitanju.
U međuvremenu, DNP je u saopštenju potvrdio da otkazuje podršku vladi Milojka Spajića, kao i lokalnoj vlasti u Podgorici koju predvodi gradonačelnik Saša Mujović. Ova stranka je ranije postavila nekoliko uslova za ostanak u vladi, uključujući uvođenje srpskog jezika kao službenog, izmene Zakona o državljanstvu, uvođenje trobojke kao narodne zastave, kao i započinjanje dijaloga o spornoj izgradnji kolektora u Botunu.
Ova politička kriza u Crnoj Gori dolazi u trenutku kada se društvo suočava sa brojnim izazovima, uključujući i pitanja nacionalnog identiteta i jezičkih prava. Ustavno priznavanje srpskog jezika moglo bi imati značajan uticaj na stabilnost vlade i političku klimu u zemlji. Gledajući unazad, teškoće sa kojima se suočavaju različite jezičke zajednice u Crnoj Gori često su bile izvor napetosti i podele.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će vlada reagovati na zahteve DNP i da li će uspeti da nađe kompromis koji bi mogao stabilizovati trenutnu političku situaciju. U međuvremenu, Gujonovo zalaganje za ustavno priznavanje srpskog jezika kao ravnopravnog sa crnogorskim ukazuje na sve veću potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim jezičkim zajednicama u zemlji.
Dok se situacija razvija, očigledno je da će pitanja jezika i identiteta ostati u fokusu političkih diskusija u Crnoj Gori. Bilo kakva promena u vezi sa statusom srpskog jezika mogla bi značajno uticati na društvene i političke odnose u zemlji, a takođe bi mogla otvoriti vrata za dalji dijalog o pitanjima koja su od suštinskog značaja za stabilnost i jedinstvo Crne Gore.
