Premijer Mađarske Viktor Orban izneo je danas zabrinutost zbog novog zahteva predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen za dodatna sredstva namenjena finansiranju Ukrajine i vojnim operacijama. Orban je na društvenim mrežama, konkretno na Fejsbuku i platformi Iks, istakao da se radi o „astronomskoj sumi koja danas ne postoji“.
Prema Orbanovim rečima, Fon der Lajen traži dodatnih 135 milijardi evra koje bi trebalo obezbediti u naredne dve godine. Ova suma, kako je naveo, predstavlja 65 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Mađarske, što se može uporediti sa sedmogodišnjim iznosom penzija svih mađarskih penzionera ili gotovo tri četvrtine godišnjeg budžeta Evropske unije. „Astronomska suma koja danas ne postoji. Jednostavno ne postoji“, rekao je Orban, naglašavajući izazove sa kojima se suočavaju članice EU.
Ovaj zahtev dolazi u trenutku kada se mnoge evropske zemlje suočavaju sa ekonomskim preprekama i pritiscima izazvanim globalnim krizama. Orban je upozorio da bi ovakvi zahtevi mogli dodatno opteretiti već i tako oslabljene ekonomije članica EU, uključujući i Mađarsku koja se bori sa inflacijom i gospodarskim izazovima.
Mađarska je, kao članica EU, tradicionalno bila skeptična prema velikim iznosima koji se traže za podršku Ukrajini, posebno u svetlu rata koji traje od 2022. godine. Orban je ranije kritikovao pristup EU prema Ukrajini, naglašavajući potrebu za većom pažnjom prema potrebama država članica.
Pored toga, Orban je tokom svojih izjava naglasio kako bi bilo neophodno preispitati prioritete i raspodelu sredstava unutar EU, kako bi se osiguralo da se sredstva koriste za pomoć građanima država članica. „Naša ekonomija je na prvom mestu, i moramo da se fokusiramo na to kako da zaštitimo naše ljude“, dodao je Orban.
Uprkos kritikama, EU se suočava sa snažnim pritiscima da nastavi podršku Ukrajini, koja se bori protiv ruske invazije. Mnogi lideri evropskih država smatraju da je podrška Ukrajini ključna za očuvanje stabilnosti u regionu i borbu protiv ruskog uticaja.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar EU, gde se članice često nalaze u sukobu između svojih nacionalnih interesa i kolektivnih odluka koje donosi Unija. Orbanova vlada često se protivi višim iznosima koji se traže za različite evropske projekte, smatrajući ih prekomernim i neodrživim.
Pitanje finansijske pomoći Ukrajini nije novo, ali se čini da se intenzitet diskusije povećava kako se sukob produžava. Evropska komisija je već ranije naglašavala važnost pružanja pomoći Ukrajini, ali su mnoge članice skeptične prema daljem zaduživanju i trošenju javnih sredstava.
U ovom kontekstu, Orbanova izjava može se posmatrati kao deo šire strategije mađarske vlade da zaštiti svoje ekonomske interese, dok istovremeno traži preispitivanje prioriteta u politici EU. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će druge članice reagovati na ovaj zahtev i koje će korake preduzeti u cilju stabilizacije situacije.
Na kraju, Orbanova izjava može se posmatrati kao signal da Mađarska neće lako pristati na dodatne obaveze prema EU, posebno kada se radi o velikim finansijskim iznosima. Ovaj stav može dodatno otežati jedinstvo Unije u vezi sa pitanjima koja se tiču rata u Ukrajini i buduće pomoći toj zemlji.
