Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izneo je mišljenje da Ukrajini ne treba davati konkretna obećanja o prijemu u Evropsku uniju, upozoravajući na mogućnost da bi to moglo staviti države Zapadnog Balkana u nepovoljniji položaj. U intervjuu za nemačku televiziju Feniks, Junker je istakao važnost pažljivog pristupa kada je reč o proširenju EU, posebno u svetlu aktuelne situacije u Ukrajini.
Junker je naglasio da je važno ne doći do „raskoraka u emotivnom doživljaju situacije“, gde se može reći „da“ pristupu Ukrajine, dok istovremeno države Zapadnog Balkana ostaju pod istim pristupnim pravilima EU. Prema njegovim rečima, ni jedna od zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Ukrajinu, nije ispunila sve potrebne uslove za prijem u EU. On je rekao da ne smatra dobrom idejom davanje konkretnih datuma za pristupanje Ukrajine, jer se takva obećanja često ne ostvare.
Junker, koji je pre nego što je postao predsednik Evropske komisije bio premijer Luksemburga skoro dvadeset godina, smatra da EU mora jasno staviti do znanja Ukrajini da ima evropsku perspektivu. Međutim, naglašava da ne sme biti nikakve „premije“ za Ukrajinu, te da ona, kao i sve druge zemlje, mora ispuniti pristupna pravila iz Kopenhagena.
Prema njegovim rečima, Evropska unija mora biti „rigorozna“ u nadzoru ispunjenja pristupnih uslova, jer bi u suprotnom moglo doći do „dubokih podela“ unutar EU nakon ulaska novih članica. Kao primer, Junker je naveo iskustva Rumunije, Bugarske i Hrvatske, koje su se suočile s izazovima nakon pristupanja.
Na pitanje o efikasnosti donošenja odluka konsenzusom unutar EU, Junker je ocenio da Brisel treba da se kreće ka sistemu kvalifikovane većine, ili čak „superkvalifikovane“ većine u određenim pitanjima. Ovaj pristup bi mogao poboljšati sposobnost EU da brzo reaguje na izazove i donosi odluke koje su u interesu svih članica.
Junkerova izjava dolazi u trenutku kada je situacija u Ukrajini veoma složena, a mnogi posmatrači se pitaju kako će to uticati na buduće proširenje EU. S obzirom na to da su države Zapadnog Balkana dugo bile u procesu pridruživanja, postoji zabrinutost da bi ubrzani proces prijema Ukrajine mogao umanjiti šanse za te zemlje.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mnoge od zemalja Zapadnog Balkana, poput Srbije, Crne Gore i Makedonije, već dugo na putu ka članstvu u EU, ali se suočavaju s brojnim preprekama. Junker je upozorio da bi nedostatak jasnoće u vezi s procesom pristupanja mogao dovesti do frustracija i nesigurnosti među ovim zemljama.
U zaključku, bivši predsednik Evropske komisije je poručio da je važno da EU ostane dosledna u svojim principima i pravilima kada je reč o proširenju, kako bi se izbegli problemi koji su se pojavili u prošlosti s novim članicama. Istovremeno, on je naglasio da sve zemlje koje teže pristupanju moraju ispuniti stroge kriterijume, bez izuzetaka, kako bi se očuvala stabilnost i jedinstvo unutar Evropske unije.
S obzirom na sve navedeno, Junkerove reči služe kao podsetnik na izazove s kojima se EU suočava u procesu proširenja, kao i na važnost očuvanja ravnoteže između različitih interesa unutar zajednice.
