Pojedini Beograđani suočavaju se sa problemom nelegalizovanih zgrada u kojima žive. Iako su neki od vlasnika stanova uspeli da upišu svoje nekretnine u Katastar, situacija ostavlja brojne nedoumice o pravnom statusu ovih stanova i zaštiti stanara. Kako se situacija razvija, mnogi se pitaju kako je moguće da u zgradama bez odobrenja za gradnju neki stanari uživaju određena prava.
Prema novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je stupio na snagu 8. decembra, građani su pozvani da prijave nelegalne objekte. Ova obaveza postavlja dodatne izazove za vlasnike stanova u zgradama koje su izgrađene bez potrebnih dozvola, kao što je to slučaj sa zgradom na opštini Palilula, koja datira iz 1959. godine.
Advokat Nemanja Rodić ističe da, ukoliko je zgrada konstatovana kao objekat bez dozvole, svi vlasnici stanova moraju podneti prijavu prema novim zakonskim pravilima. Ova situacija dodatno komplikuje pravni status stanova, a mnogi vlasnici se pitaju šta da rade ako nisu registrovali svoje stanove.
Na drugoj strani, situacija na Čukarici pokazuje da neki delovi zgrada imaju potrebne dozvole, dok drugi, poput dodatih spratova, nemaju. Vlasnici stanova koji su se nadogradili moraju podneti dodatnu dokumentaciju kako bi legalizovali svoje objekte. Rodić naglašava da će upisivanje nekretnina u Katastar omogućiti vlasnicima da konačno dobiju pravni status svojih stanova.
Iako se čini da je proces legalizacije komplikovan, on donosi mogućnost da vlasnici postanu legalni posedioci svojih nekretnina. Međutim, dok se ne obezbede potrebni papiri, objekti će se voditi kao nebezbedni, a vlasnici će biti odgovorni za njihovu stabilnost. Rodić objašnjava da će vlasnici imati rok od pet godina da dostave potrebnu dokumentaciju koja će potvrditi bezbednost objekta.
Državne institucije takođe imaju mogućnost da upišu nelegalizovane objekte kao svoje ukoliko vlasnici ne prijave svoje nekretnine u zadanom roku. U takvim slučajevima, država stiče pravo na te nekretnine, što može dovesti do dodatnih komplikacija za građane koji nisu registrovali svoje stanove. Rodić upozorava da neprijavljivanje nekretnina nije opcija, jer država može odlučiti da ih sruši ili ih zadrži za svoje potrebe.
Ova situacija otvara važno pitanje o pravima građana i njihovoj zaštiti kada je reč o nelegalnim objektima. Vlasnici nelegalizovanih stanova moraju biti svesni svojih prava i obaveza, kako bi izbegli potencijalne pravne probleme u budućnosti. Prijavljivanje nekretnina postaje ključno, a advokati kao što je Rodić nastoje da pruže potrebne informacije i podršku građanima u ovom procesu.
U zaključku, iako legalizacija nelegalnih objekata može izgledati kao složen proces, ona nudi šansu vlasnicima da dobiju pravni status svojih nekretnina. Međutim, neophodno je da se svi vlasnici aktivno uključe u ovaj proces, kako bi zaštitili svoja prava i izbegli moguće probleme sa državnim institucijama. Ova situacija zahteva hitnu reakciju i angažman svih zainteresovanih strana, kako bi se obezbedila pravna sigurnost i stabilnost za sve stanare u Beogradu.
