Ukrajinski izvoz žitarica suočava se sa ozbiljnim preprekama usled ruskih napada na crnomorske luke, što je gotovo potpuno zaustavilo pomorski izvoz. Alternativni putevi do Evropske unije su ograničeni zbog prethodnih trgovinskih sporova, nezadovoljstva evropskih farmera i otežanih uslova na Dunavu. Osim toga, suša dodatno otežava transport i proizvodnju. Posledice ovog problema nisu ograničene samo na Ukrajinu, već se mogu osetiti i na svetskom tržištu hrane.
Ukrajinske zalihe žita su trenutno zarobljene unutar zemlje, a farmeri su prinuđeni da traže nove načine za izvoz svojih proizvoda. Više od 90 odsto poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine tradicionalno se izvozi morskim putem, ali je tokom prvih devet dana avgusta izvezeno samo 463.000 tona žitarica, što je trećina uobičajenog tempa. U trenutku kada je žetva pšenice na vrhuncu, farmeri se suočavaju sa prepunim skladištima i sve manjim mogućnostima za prodaju.
Jedan od farmera, Serhij Ribalko iz Žitomirske oblasti, opisuje situaciju kao katastrofalnu. Njegovo skladište je gotovo puno, a kupci više ne preuzimaju njegovu proizvodnju. Poljoprivreda čini skoro 60 odsto ukrajinskih prihoda od izvoza, a zastoj u plasmanu proizvoda dodatno pogoršava ekonomsku situaciju u zemlji. Ukrajinska centralna banka može zabeležiti gubitak od oko 2,5 milijardi dolara deviznih prihoda do kraja godine, dok se gubici farmera procenjuju na oko tri milijarde dolara zbog povećanja troškova logistike.
Rusija je tokom leta pojačala napade na crnomorske luke, a više od 70 napada zabeleženo je samo u julu i avgustu. U tom periodu nijedan brod sa žitom nije uplovio u luke u okolini Odese. Iako su luke formalno otvorene, strah od ruskih napada onemogućava plovidbu. Izvoz žitarica iz Ukrajine opao je za 75 odsto u prvim nedeljama avgusta u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Nakon ruske invazije 2022. godine, Ukrajina je već jednom bila primorana da traži alternativne puteve za izvoz, što je dovelo do dogovora uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske. Međutim, nakon što je Rusija 2023. godine napustila sporazum, ukrajinski „žitni koridor“ je ponovo ozbiljno ugrožen.
S obzirom na blokadu Crnog mora, Ukrajina je primorana da traži alternative preko svojih zapadnih granica. Žito se može transportovati železnicom i drumskim putem kroz zemlje EU, ali to je sada izazov zbog protesta poljskih farmera koji se žale da ukrajinska roba obara cene na domaćem tržištu. Poljska je čak uvela zabranu uvoza ukrajinskog žita, a slične mere su preduzele Mađarska i Slovačka.
Ukrajina se sada ponovo obraća evropskim susedima, uveravajući ih da bi njihovo žito prolazilo kroz zemlje EU bez ulaska na domaća tržišta. Međutim, Poljska nastoji da zadovolji svoje poljoprivrednike i osigura zabranu uvoza. Mogućnosti preusmeravanja izvoza su još manje nego 2022. godine, a strah od ruskih napada dodatno komplikuje situaciju.
Posledice blokade se osećaju i van Ukrajine. Ukrajina je jedan od najvećih svetskih proizvođača pšenice i kukuruza, i dugotrajni prekid izvoza mogao bi ugroziti snabdevanje zemalja koje zavise od uvoza, posebno u Africi i na Bliskom Istoku. Ukrajinski ministar poljoprivrede upozorava da bi globalne cene hrane mogle ponovo porasti, sa posledicama sličnim onima iz 2022. godine.
Pored ratnih gubitaka, ukrajinsko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da bi manjak kapaciteta za skladištenje mogao dostići 11 miliona tona, a vlasti su zatražile pomoć u vidu specijalizovanih vreća za skladištenje žita. Kijev je takođe zatražio pomoć od Evropske komisije kako bi poljoprivrednicima omogućio da zadrže žito dok se pomorski izvoz ne obnovi.
Finansijska pomoć može samo kupiti vreme, dok glavni problem ostaje kako ponovo uspostaviti plovidbu ukrajinskim lukama. Farmeri bez prihoda od prodaje žetve neće moći da finansiraju sledeći proizvodni ciklus. Ukrajina ove godine očekuje žetvu od oko 60 miliona tona žita, ali su izgledi za sledeću sezonu neizvesni. Ukoliko se trenutni problemi ne reše, Ukrajina bi mogla da se suoči sa ozbiljnim prehrambenim krizama u budućnosti.
