Dok Rusija pojačava napade na civilnu i pomorsku infrastrukturu, izazivajući ozbiljne posledice za ukrajinsku ekonomiju, Kijev se suočava sa sve većim unutrašnjim problemima. Otpor mobilizaciji, napadi na regrutere i optužbe za zloupotrebe tokom mobilizacije ukazuju na to da rat ima duboke posledice na odnose između države, vojske i građana.
U nedavnom napadu, ruskim krstarećim raketama pogođen je teretni brod „Golden Leo“, pri čemu je poginulo najmanje deset osoba, uključujući devet članova posade i jednog lučkog pilota. Ovaj incident predstavlja najsmrtonosniji udar na trgovački brod u Crnom moru od početka sukoba. Ukrajinske vlasti veruju da su ruski napadi na teretne brodove usmereni na obeshrabrivanje stranih kompanija da koriste preostale pomorske rute koje su ključne za izvoz ukrajinskih proizvoda.
Pomorski izvoz čini više od dve trećine ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i predstavlja značajan izvor prihoda za Kijev. U poslednje vreme, ukrajinski dronovi su primorali rusku mornaricu da ostane u lukama, dok su ruski napadi na teretne brodove postali učestaliji. Ukrajinski premijer Serhij Korecki je naglasio da vlada radi na poboljšanju bezbednosti plovidbe i zaštiti civilnih brodova.
I pored stalnih pretnji, Odesa ostaje popularno letovalište za Ukrajince, a vlasti su postavile skloništa na plažama. Ukrajina je takođe pojačala napade na ruske ciljeve u Crnom i Azovskom moru. Tokom jula, komandant ukrajinskih snaga za bespilotne letelice izvestio je o pogotku 183 plovila, što ukazuje na intenziviranje sukoba na moru.
Na unutrašnjem planu, Ukrajina se suočava sa problemima u popuni vojnih redova. Napadi na regrutere postali su „redovna pojava“, a prema podacima Nacionalne policije, zabeleženo je preko 600 napada na službenike zadužene za mobilizaciju. Opozicioni poslanici tvrde da je uzrok rastućeg nezadovoljstva način na koji se sprovodi mobilizacija, koji uključuje nasilne metode.
Predsednik Volodimir Zelenski osudio je nasilje nad vojnicima, dok vojni analitičari ističu da su veliki gubici na frontu doveli do prakse poznate kao „busifikacija“, gde se vojnici prisiljavaju na regrutaciju. Ova situacija dodatno komplikuje problem nedostatka ljudstva na frontu.
U nedavne incidente, profesor Kirilo Ogdanski tvrdi da su ga napali regruteri jer je ukazao na kršenje pravila tokom mobilizacije. Pored toga, veteran Vasil Krupič ističe da se suočavaju sa sve težim zadatkom motivisanja građana da se dobrovoljno prijave za vojsku.
Analitička institucija Carnegie Endowment ukazuje na to da je prisilna mobilizacija i zloupotreba zakona narušila poverenje građana u sistem mobilizacije. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim problemima u vezi sa vojnim ljudstvom, uključujući smanjeno dobrovoljno regrutovanje i rekordne stope odsustva bez odsustva.
U svetlu ovih izazova, Ukrajina je pokrenula niz reformi, uključujući zakonske izmene i inicijative usmerene na poboljšanje uslova službe. Autori analize smatraju da je situacija na frontu i unutar zemlje pod ogromnim pritiskom, te da su potrebne reforme kako bi se povećala spremnost i operativna efikasnost vojske.
Kao što se vidi, dugotrajni rat ne utiče samo na vojsku, već i na društvene i ekonomske aspekte života u Ukrajini. Pitanja o ljudskim resursima, poverenju građana i funkcionisanju sistema mobilizacije postaju sve kritičnija dok se sukobi nastavljaju.
