Vlada u Ukrajini je doživela značajne promene nakon što je premijerka Julija Sviridenko podnela ostavku, koju je potom odobrila Vrhovna rada. Odluka o njenom razrešenju doneta je sa čak 258 glasova za, što ukazuje na široku podršku među poslanicima. Ova situacija je dodatno zakomplikovana trenutnom krizom u zemlji, s obzirom na to da se Ukrajina suočava sa pojačanim ruskim napadima.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u šokantnom saopštenju najavio da će Sviridenko zameniti, uprkos tome što je na toj funkciji provela samo godinu dana. Ova odluka je otvorila vrata spekulacijama o tome ko bi mogao da preuzme premijersku poziciju u ovim teškim vremenima. Prvi potpredsednik vlade i ministar energetike Denis Šmigalj takođe je podneo ostavku, ali je odbio mogućnost da preuzme mesto premijera, o čemu je već razgovarao sa Zelenskim.
Jedan od mogućih kandidata za novog premijera je Serhij Korecki, šef državne kompanije za naftu i gas Naftogas. Prema ukrajinskom zakonodavstvu, predsednik Zelenski će predložiti novog premijera, koji će zatim biti izabran od strane većine članova kabineta, a konačno odobrenje mora dati parlament.
U svom obraćanju, Zelenski je naglasio potrebu za „obnovom“ na čelu vlade i agencija za sprovođenje zakona, kako bi se ojačala težnja Kijeva da dobije više protivvazdušne odbrane od svojih saveznika, kao i da se pripremi za nadolazeće ruske napade na elektroenergetsku mrežu tokom zime. Kijevski politički analitičar Volodimir Fesenko smatra da bi iskusni krizni menadžeri mogli dobiti ključne pozicije u novoj vladi, poput gradonačelnika Harkova Igora Terehova, s obzirom na to da njegov grad često trpi posledice ruske agresije.
Ministar odbrane Fedorov takođe se pominje kao jak kandidat za premijersku poziciju. Međutim, Fesenko upozorava da bi oduzimanje njegovog portfelja moglo naškoditi ključnim vojnim reformama, s obzirom na trenutnu situaciju u kojoj se Kijev bori za prevlast u ratu sa Moskvom. Opoziciona poslanica Ina Sovsun iz stranke „Holos“ izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti nove nestabilnosti u ministarstvu odbrane, podsećajući na prethodne slučajeve kada su ministri smenjeni pre nego što su završili započete reforme.
Različita mišljenja o razlozima za rekonstrukciju vlade ukazuju na to da je ovaj potez mogao biti planiran i ranije, ali su nedavni događaji ubrzali potrebu za promenama. Ihor Rejterovič sa Univerziteta Taras Ševčenko u Kijevu smatra da su skandali povezani sa ukrajinskom ambasadorkom u SAD, Olgom Stefanišinom, mogli dodatno uticati na odluku predsednika Zelenskog. Istraga protiv Stefanišine, koja se odnosi na njen rad pre odlaska u Vašington, mogla bi biti signal američkih vlasti da je potrebno delovati.
Rejterovič takođe ukazuje na mogućnost da su nedavni skandali u ukrajinskim oružanim snagama narušili ugled Zelenskog kao vrhovnog komandanta. Novinarske istrage su otkrile slučajeve mučenja i lošeg postupanja prema regrutima, kao i nepravilnosti tokom lekarskih pregleda i mobilizacije, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu ovih događaja, jasno je da su pred Ukrajinom teški izazovi, a nova vlada će morati da se fokusira na jačanje odbrane, poboljšanje unutrašnjih reformi i nastavak borbe protiv korupcije kako bi osigurala podršku svojih saveznika i građana. Ova tranzicija vlasti dolazi u vreme kada je potrebna odlučna i efikasna reakcija na sve veću pretnju od strane Rusije.
