Godina 2025. bila je ključna za odnose između Ukrajine i Evropske unije. U kontekstu daljeg trajanja rata u Ukrajini, Brisel je nastavio da pruža podršku Kijevu, stavljajući ga u središte evropske geopolitike. Ova podrška nije bila samo vojna i finansijska, već i politička i integraciona, što je odraženo kroz brojne samite i sastanke tokom godine.
Početak godine označen je NATO samitom održanim u Hagu, gde su se okupili lideri 32 saveznika. Tema sastanka bila je jačanje odbrane, povećanje odbrambenog budžeta na 5% BDP-a i kontinuirana podrška Ukrajini. Ova inicijativa je imala za cilj jačanje transatlantske saradnje i obezbeđivanje dugoročnih garancija za Kijev.
U februaru, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je posetio Belu kuću, gde se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Tokom sastanka, Zelenski je tražio bezbednosne garancije za Ukrajinu, što je dovelo do verbalnog sukoba između dvojice lidera. Ovaj događaj jeste izazvao pažnju u medijima, ali je naglasio važnost američke podrške.
U martu su evropski i NATO lideri organizovali sastanak u Londonu, usmeravajući se na mirovnu strategiju za Ukrajinu. Cilj je bio formiranje koalicije država spremnih da obezbede dugoročne bezbednosne garancije ukoliko mirni pregovori ne budu uspešni. Ovaj pristup je pokazao odlučnost zapadnih zemalja da pomognu Ukrajini u suočavanju sa pretnjama.
Dana 6. marta, lideri EU su se okupili na vanrednom zasedanju posvećenom Ukrajini. Ova sesija je potvrdila čvrstu podršku Kijevu i jasno stavila do znanja da EU ne prihvata promene granica silom. Osnovni principi budućih mirovnih pregovora su takođe postavljeni, sa fokusom na teritorijalni integritet Ukrajine.
Nakon sastanka Evropskog saveta, usledili su tehničko-politički pregovori o pristupanju Ukrajine EU. Ovi pregovori su bili ključni za usklađivanje Ukrajine sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što predstavlja važno poglavlje u procesu pristupanja.
U aprilu, EU i Ukrajina su potvrdile svoje strateško partnerstvo na jubilarnom sastanku Asocijativnog saveta, osudivši rusku agresiju. Naglasak je stavljen na reformski proces u Ukrajini, jačanje vladavine prava i pripreme za otvaranje pregovaračkih klastera.
Avgust je doneo drugi susret između Zelenskog i Trampa, gde su razgovarali o bezbednosnim garancijama i mogućim mirovnim inicijativama uz prisustvo lidera EU. Ova diskusija je još jednom naglasila važnost međunarodne saradnje u rešavanju sukoba.
Na neformalnom sastanku lidera EU u Kopenhagenu, Ukrajina je bila centralna tema. Razgovarano je o jačanju evropske odbrambene politike i potrebi za većom odgovornošću Evrope za sopstvenu bezbednost.
U Kijevu je održan sastanak zemalja donatora i evropskih institucija, fokusirajući se na koordinaciju finansijske pomoći i planiranje posleratne obnove Ukrajine. Ovaj format se pokazao kao ključan mehanizam za povezivanje vojne, budžetske i razvojne pomoći.
Na završnom samitu EU u decembru, lideri su doneli odluku o odobravanju višegodišnjeg finansijskog paketa pomoći Ukrajini u vrednosti od oko 90 milijardi evra. Ova odluka je poslala jasnu poruku da je podrška Ukrajini strateška i dugoročna, uprkos političkim izazovima unutar Unije.
Na kraju godine, Ukrajina je predstavila svoj sveobuhvatni mirovni plan od 20 tačaka, koji je razvijen u saradnji sa SAD. Plan uključuje suverenitet Ukrajine, poštovanje granica i potpisivanje sporazuma o nenapadanju između Ukrajine i Rusije, uz mehanizme za praćenje. Takođe, obezbeđene su „jake“ bezbednosne garancije, uključujući koordinisani vojni odgovor na moguće napade.
Ova godina je bila presudna za budućnost Ukrajine, a međunarodna podrška je ključna za stabilnost i bezbednost regiona. Pitanje teritorijalnog integriteta i međunarodnih garancija ostaje u fokusu dok se Ukrajina suočava sa izazovima koji dolaze iz susedstva.
