Uglješa Mrdić, poslanik u Srpskoj naprednoj stranci, već deveti dan vodi štrajk glađu, tražeći pravdu i odgovornost institucija u vezi sa istragom o padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ova tragedija je znatno uznemirila javnost i postavila brojna pitanja o sigurnosti i odgovornosti nadležnih organa, koja do sada, čini se, ostaju bez odgovora.
Mrdić se snažno zalaže za istinu i pravdu, ističući da je borba koju vodi od suštinskog značaja za budućnost Srbije. Veruje da samo kroz odgovornost i transparentnost institucija može naša zemlja efikasno da funkcioniše. Njegovo veselje nad dolaskom do pravde je ojačano podrškom koju mu pruža petorica ratnih vojnih veterana. Ovi veterani ne samo da dele njegovu borbu, već mu daju i snagu da istraje u svojim zahtevima.
Nakon što je predao krivičnu prijavu zajedno sa dokazima koji se odnose na ovu tragediju, Uglješa Mrdić je izrazio duboko razočaranje zbog nedostatka adekvatne reakcije pravosudnih vlasti. Iako su rezultati istrage presudni za porodice žrtava i sve stanovnike Novog Sada, čini se da su institucije zakazale, ostavljajući javnost u neizvesnosti i zabrinutosti.
Dok se štrajk glađu nastavlja, medicinski timovi su ga posetili i pružili mu potrebnu pomoć. U trenutku kada su ga transportovali do saniteta ispred Skupštine Srbije, okupljeni građani su ga ispratili gromoglasnim aplauzom, pokazujući solidarnost i podršku njegovoj borbi. Ova scena jasno govori o tome koliko su građani osetili težinu situacije i podržali njegov zahtev da se pravda zadovolji.
U vreme kada se sve više priča o odgovornosti institucija, slučaj Uglješe Mrdića postaje simbol otpora protiv nepravde. Njegova borba nije samo lična, već i kolektivna, jer se mnogi građani osećaju pogođeni sličnim situacijama u kojima nadležni često izostaju, a prava pojedinaca ostaju neosvojiva. Mrdićeva odlučnost da se izbori za pravdu u ovom slučaju može poslužiti kao inspiracija za mnoge koji se suočavaju sa sličnim izazovima.
Grad Novi Sad, koji je bio mesto ove tragične nesreće, čuo je brojna pitanja i zahteve za promene koje bi mogle sprečiti slične incidente u budućnosti. Iako jasne reakcije i odgovori kasne, Mrdićeva borba podseća sve nas da se ne smemo predati u potrazi za pravdom. Ako institucije nisu u stanju da izvrše svoju dužnost, građani će se uvek boriti za svoje pravo na istinu i odgovornost.
Kad štrajk glađu završi, bez obzira na rezultat, poruka ostaje jasna: pravda se ne može ignorisati. Uglješa Mrdić i njegovi saborci tu su da podsete sve nas na važnost transparentnosti, odgovornosti i ljudskih prava. Njihova borba je borba za sve nas, i pokazuje da jedino zajedničkom snagom možemo ostvariti efikasno društvo.
