Anketa Fondacije Robert Boš, sprovedena u Nemačkoj, otkrila je zabrinjavajuće podatke o mentalnom zdravlju učenika. Istraživanje je obuhvatilo više od 8.000 dece i mladih uzrasta od osam do 17 godina, a fokus je bio na njihovom blagostanju i iskustvima u školskom okruženju. Rezultati ukazuju na to da se većina mladih, uprkos želji da učestvuju u donošenju odluka u školama, suočava sa visokim nivoom stresa i nezadovoljstva.
Samo osam procenata ispitanika ocenjuje svoje blagostanje u školi kao visoko, dok 16 procenata njih prijavljuje osećaj neprijatnosti dok borave u učionici. Ova situacija je zabrinjavajuća, posebno kada se uzme u obzir da je četvrtina ispitanika prijavila psihološko opterećenje, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu godinu. Deca i tinejdžeri sa problemima mentalnog zdravlja često su uočili nizak nivo blagostanja u školskom okruženju, a 43 procenata njih se suočava sa ovim problemom.
Istraživanje je takođe pokazalo da učenici žele veći uticaj na sadržaj časova i formate ispita. Međutim, četiri petine ispitanika smatra da imaju malo ili nimalo mogućnosti za aktivno učešće u ovim procesima. Učenici koji su imali priliku da donose odluke o stvarima koje se tiču njihovog obrazovanja, izjavili su da se osećaju bolje i zadovoljnije. Nasuprot tome, više od polovine nastavnika smatra da su postojeće mogućnosti za učešće učenika dovoljne, što ukazuje na razlike u percepciji između učenika i nastavnika.
Dodatni nalazi ankete ističu uticaj socijalnog porekla i vršnjačkog nasilja. Deca iz siromašnijih porodica prijavljuju veći psihološki stres, sa 31 procenatom njih koji se osećaju opterećeno, dok 29 procenata njih navodi da imaju niže akademsko blagostanje. Trećina ispitanih mladih izjavila je da doživljava maltretiranje u razredu najmanje jednom mesečno. Iako direktno nasilje prevladava nad sajber maltretiranjem, oba oblika nasilja često se javljaju zajedno, što dodatno pogoršava situaciju.
Ana Gronostaj, autorka studije, istakla je da je „istinska participacija“ ključna za blagostanje i demokratiju u školama. Ona naglašava potrebu za jačim dijalogom između učenika i nastavnika kako bi se poboljšali uslovi u učionici. Učenici koji se osećaju uključeno u proces donošenja odluka su srećniji, a to može značajno uticati na njihov razvoj i mentalno zdravlje.
Ova anketa ukazuje na ozbiljne probleme unutar obrazovnog sistema u Nemačkoj i pruža uvid u to koliko je važno uključiti učenike u procese donošenja odluka. Učenici koji se osećaju poštovano i uključeno u obrazovni proces imaju veće šanse da budu psihološki stabilniji i uspešniji u svojim akademskim poduhvatima.
Mentalno zdravlje mladih je tema koja zahteva hitnu pažnju. Kako se svet suočava sa sve većim izazovima, od društvenih nejednakosti do vršnjačkog nasilja, važno je stvoriti okruženje koje će podržati razvoj mladih. Uključivanje učenika u kreiranje školskih politika i programa može doprineti jačanju njihovog mentalnog blagostanja i stvoriti pozitivniju atmosferu u školama.
U zaključku, rezultati ove ankete ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se unapredilo mentalno zdravlje mladih u školama. Učenici, nastavnici i roditelji moraju zajednički raditi na stvaranju okruženja u kojem će se svi osećati sigurno i poštovano. Samo tako možemo osigurati da buduće generacije imaju priliku da se razvijaju i napreduju bez opterećenja koja trenutno prete njihovom blagostanju.
