U poslednje vreme, naučnici su otkrili da se rotacija Zemlje ubrzava, što će rezultirati kraćim danima tokom jula i avgusta. Ova promena, iako minimalna, iznosi između 1,3 i 1,6 milisekundi, a specifični dani kada će se ovo desiti su 10. jula, 22. jula i 5. avgusta 2025. godine. Ove informacije su preneli istraživači iz Međunarodne službe za rotaciju Zemlje i referentne sisteme (IERS), koji su zajedno sa institucijama poput Skripsovog instituta za okeanografiju, identifikovali Mesec kao ključni faktor ove promene.
Na primer, 10. juli je bio zabeležen kao najkraći dan do sada, trajući 1,36 milisekundi manje od standardnih 24 sata. Dužina dana, koja se definiše kao vreme potrebno da se Zemlja okrene oko svoje ose, u proseku iznosi 86.400 sekundi. Međutim, različiti faktori, uključujući gravitaciju Meseca, sezonske promene i uticaj Zemljinog jezgra, čine da svaka rotacija bude pomalo nepravilna.
Ova mala odstupanja u dužini dana nisu očigledna u svakodnevnom životu, ali dugoročno mogu uticati na tehnologiju, računare, satelite i telekomunikacije. Iz tih razloga, praćenje vremenskih odstupanja postalo je ključno, a od 1955. godine koriste se atomički satovi, koji meru vremena sa izuzetnom preciznošću. Ovi satovi, koji koriste oscilacije atoma u vakuumu, uspostavljaju Koordinirano univerzalno vreme (UTC), koje je globalni standard za merenje vremena.
Astronomi prate Zemljinu rotaciju pomoću satelita, koji pomažu da se utvrde razlike između atomskog vremena i vremena koje je Zemlji potrebno za punu rotaciju. Na primer, 5. jula 2024. godine, Zemlja je zabeležila najkraći dan otkako postoje atomički satovi, sa 1,66 milisekundi manje od 24 sata.
Prema rečima geofizičara Dankana Egnjua, od 1972. godine primećen je trend brže rotacije Zemlje, ali postoje i fluktuacije. Nakon perioda sporije rotacije, dodavanje „prestupne sekunde“ postalo je neophodno kako bi se uskladilo atomičko vreme i Zemljina rotacija. Do sada je dodato ukupno 27 prestupnih sekundi, ali se taj broj smanjio s ubrzanjem Zemljine rotacije.
Egnju objašnjava da su najkraće promene u rotaciji uzrokovane Mesecom i plimnim silama, koje utiču na brzinu rotacije u zavisnosti od njegove pozicije. Tokom leta, Zemlja se prirodno brže okreće zbog sezonskih promena u atmosferi, što dodatno komplikuje situaciju. Takođe, tokom poslednjih 50 godina, Zemljino jezgro se usporava, dok se čvrsta Zemlja oko njega ubrzava.
Predviđanja o budućim ubrzanjima Zemljine rotacije su moguća, ali Džuda Levin, fizičar iz Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju, napominje da fluktuacije imaju kratkoročne korelacije, što znači da se, ako Zemlja ubrzava jednog dana, može očekivati slična pojava i narednog dana. Ipak, takva predviđanja postaju sve manje pouzdana na duže staze, a IERS ne prognozira dalje od godinu dana unapred.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da mnogi tehnološki sistemi, kao što su telekomunikacije, finansijske transakcije i GPS, zavise od tačnog merenja vremena. Pojava negativne prestupne sekunde može imati posledice slične onima koje su se dogodile tokom prelaska u novo milenijum, kada su računari bili u strahu od problema sa prebacivanjem datuma.
Klimatske promene dodatno komplikuju ovu situaciju, jer otapanje leda na Antarktiku i Grenlandu može usporiti Zemljinu rotaciju. Egnju je istakao da bi bez globalnog zagrevanja i otapanja leda, Zemlja bila bliže dodavanju negativne prestupne sekunde.
Sve u svemu, ubrzanje Zemljine rotacije i njegovi potencijalni uticaji na tehnologiju i svakodnevni život predstavljaju važnu temu za dalja istraživanja i razumevanje.
