Konjska zaprega polako se kreće obradivom zemljom, dok plug zaranja u vlažnu brazdu, a iza orača ide sejač koji širokim zamahom ruke rasipa zlatno zrno. Ovaj prizor, koji može delovati kao fotografija iz prošlog veka, zapravo je snimljen na parceli Mirka Babičkovića u Subotici, gde je Centar za kulturu Bunjevaca treći put ove godine organizovao oživljavanje tradicionalnog načina obrade zemlje. Ovoga puta seje se starinska sorta pšenice – bankut.
Dr. Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za turizam AP Vojvodine, prisustvovao je manifestaciji i istakao važnost ponosa na svoje kulturne korene: „Moramo da prestanemo da se stidimo onoga što jesmo. Imamo najbolje ljude, najbolje proizvode, samo to treba bolje da predstavimo“, rekao je Ivanišević dok je posmatrao učesnike kako vraćaju u život zaboravljene veštine.
Iako moderna pšenica donosi veći rod, bankut se izdvaja po svojoj nepromenjenoj nutritivnoj vrednosti i visokom sadržaju proteina. Ova sorta, koja je decenijama bila osnova življenja u Vojvodini, polako je nestajala pred naletom savremenih hibrida. Dr. Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica BNS-a, navela je da se na Institutu za seme u Novom Sadu pokušava preneti genetika bankuta na moderno žito, jer moderna sorta, iako rodnija, ima „sasvim drugačiju“ nutritivnu vrednost, što može dovesti do problema u ishrani.
Grgo Pećerić, čije ruke pamte sve faze obrade zemlje, priseća se svog detinjstva i hvali bankut: „Ta sorta bila je hvaljena od početka i trajala skoro. Ona dobro rodi, zdravog je kvaliteta. Slama je malo dužeg vlata.“ Grgo, koji je kao dečak učio da seje, opisuje ritual koji se ponavljao svake jeseni: „Žito se sijalo, to je bilo sve kao sada ovog prizora – uzoralo se konjskom zapregom, pripremilo za sejanje, ručno se posejalo, pobacano zrno, opet se zavukla njiva sa konjskom zapregom.“
Ivan Ivković, 54-godišnjak koji je prvi put u životu držao plug, priznao je da nije bilo lako: „Kao mlad sam samo plužio s konjima, oro nisam. Zahvalan sam organizatoru što mi je pružio mogućnost da to naučim u svojoj 54. godini.“ Iako su konji možda bili teži za upravljanje, Ivković je razumeo da su ovi trenuci dragoceni.
Ostvarenje tradicije ne leži u savršenstvu izvedbe, već u sećanju na pokrete i u ritmu kojim zrno pada na zemlju, onim istim ritmom koji je postojan vekovima. Pokrajinski sekretar za turizam naglašava važnost ovih običaja: „Ako govorite o modernom turizmu, šardone verovatno možete da probate svuda u svetu, ali, recimo, graševac ne možete da probate nigde osim u Fruškoj Gori ili Sremskim Karlovcima.“
Ivković je najavio da će Vojvodina svoje običaje predstaviti na sajmu turizma u Solunu, ističući da se u modernom turizmu traga za onim što do sada nismo videli. Sve to doprinosi očuvanju identiteta i tradicije regiona.
Organizatori manifestacije planiraju da hleb od novog žita bude upravo od ovog starovinskog semena i žita. Svako zrno posejano nije samo seme pšenice, već i seme sećanja, dokaz da brzina savremenog sveta nije razlog da zaboravimo odakle dolazimo. Dok poslednji snopovi sunčeve svetlosti padaju na svežu brazdu, život već kuca u toj zemlji. Do proleća, bankut će ponovo pokazati zašto je preživeo vekove – ne zato što daje najveći rod, već zato što pamti kada je hranljivost bila važnija od isplativosti.
Žito će biti posvećeno na Svetog Marka, nastavljajući tradiciju koja povezuje prošlost sa budućnošću, brazdu po brazdu.
