Podsetimo, poslednjih godinu i po dana Bitef se našao u dubokoj institucionalnoj krizi koja je kulminirala time da 2025. godine nije održan u svom uobičajenom, zvaničnom formatu. Ovaj festival, koji je nekada bio ponos Beograda i značajan deo kulturnog identiteta regiona, suočio se sa brojnim izazovima koji su ugrozili njegovu suštinu i funkciju.
Umesto priče o bogatom programu i gostovanjima međunarodnih umetnika, festival su obeležili sukobi oko upravljanja, finansiranja i uređivačke autonomije. Umetnička scena je bila podeljena, a mnogi su tvrdili da je Bitef najpre razvlašćen i finansijski oslabljen. Ova situacija je dodatno eskalirala kada je umetnički direktor festivala smenjen, što je izazvalo burne reakcije među umetnicima i ljubiteljima pozorišta.
Kao šlag na tortu, festival je bio izložen cenzuri kada je iz programa izostala predstava švajcarskog reditelja Mila Raua „Proces Peliko“. Ovaj potez je izazvao ogorčenje u kulturnim krugovima, koji su smatrali da je to još jedan znak opasne tendencije suzbijanja umetničke slobode. U kontekstu ovih događaja, umetnici i radnici u kulturi odlučili su da reaguju i organizovali su „ne:Bitef“ u decembru, kao protestni i alternativni program.
„ne:Bitef“ nije bio samo običan festival, već simbol otpora protiv trenutne situacije u kojoj se našao Bitef. Ovaj alternativni program okupio je umetnike, teoretičare i aktiviste koji su želeli da skrenu pažnju na probleme sa kojima se suočava kulturna scena. Kroz razne performanse, predstave i diskusije, učesnici su pokazali da je umetnost i dalje živa, uprkos svim preprekama.
Uprkos teškoj situaciji, „ne:Bitef“ je uspeo da privuče pažnju javnosti i medija, postavljajući pitanja o budućnosti Bitefa i šire kulturne politike u Beogradu. Festival je pokazao da postoji potreba za platformom koja će omogućiti umetnicima da slobodno izražavaju svoje ideje i da se bore protiv cenzure i političkog pritiska.
Sukobi oko Bitefa nisu samo lokalni problem, već su deo šireg fenomena koji se može primetiti u mnogim zemljama. Umetnost se često koristi kao sredstvo za izražavanje nezadovoljstva i kritiku vlasti, a u tom kontekstu Bitef predstavlja ključnu tačku otpora. Festival je nekada bio simbol slobode i kreativnosti, a pitanje je da li će ponovo postati takvo mesto ili će se suočiti sa daljim izazovima.
U međuvremenu, umetnička zajednica u Beogradu i dalje se bori za svoje mesto pod suncem. Mnogi umetnici su pozvali na jačanje saradnje među različitim kulturnim institucijama i organizacijama kako bi se obezbedila bolja podrška i zaštita umetničkog stvaralaštva. Takođe, postoji potreba za većim uključivanjem javnosti u kulturne događaje, kako bi se podstakla svest o važnosti umetnosti u društvu.
Kako bi se prevazišli trenutni problemi, neki predlažu da se Bitef vrati svojim korenima i ponovo postane festival koji slavi različitost i inovaciju. U tom smislu, važno je da se osigura da umetnički direktori i organizatori imaju potpunu autonomiju u kreiranju programa, bez pritisaka i cenzure. U suprotnom, festival bi mogao izgubiti svoju suštinsku vrednost i postati samo još jedan događaj koji se održava bez stvarnog umetničkog sadržaja.
U svetlu svih ovih događaja, budućnost Bitefa ostaje neizvesna. Umetnici i ljubitelji pozorišta nadaju se da će se situacija promeniti i da će festival ponovo postati mesto okupljanja kreativnih duša, koje će doprinositi razvoju kulture i umetnosti u Beogradu i šire. U tom smislu, „ne:Bitef“ može se posmatrati kao prvi korak ka obnovi i revitalizaciji Bitefa kao važnog kulturnog događaja.
