U Srbiji je registrovano samo oko 20 socijalnih preduzeća, dok se procenjuje da ih postoji između 200 i 500, kako je istaknuto na konferenciji posvećenoj socijalnom preduzetništvu u okviru regionalne konferencije CORE Days 2025. Ova informacija dolazi iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja naglašava da je usvajanje Zakona o socijalnom preduzetništvu značajan korak napred, ali da sama pravna regulativa nije dovoljna za stvaranje povoljnog okruženja za razvoj ovih preduzeća.
Irena Đorđević Šušić iz NALED-a je istakla da je cilj Haba socijalnog preduzetništva unapređenje primene Zakona u praksi, što bi podržalo poslovne subjekte sa društvenom misijom. Socijalna preduzeća se fokusiraju na rešavanje društvenih problema kroz inovativne poslovne modele, ali je važno da budu adekvatno podržana kako bi mogla da funkcionišu i da doprinosi razvoju lokalnih zajednica.
Na konferenciji su učesnici razgovarali o različitim aspektima socijalnog preduzetništva, uključujući izazove sa kojima se ova preduzeća suočavaju. Jedan od glavnih izazova je nedostatak informacija o mogućnostima finansiranja i podrške, kao i potrebna edukacija preduzetnika o vođenju socijalnih preduzeća. Takođe, naglašena je važnost umrežavanja i razmene iskustava među preduzetnicima, što može doprineti boljem razumevanju tržišta i potreba kupaca.
Osim toga, učesnici su se dotakli i primene evropskih iskustava u socijalnom preduzetništvu, gde su mnoge zemlje razvile uspešne modele koji se mogu primeniti i u Srbiji. Pristupi kao što su socijalne inovacije, uključivanje ranjivih grupa u tržište rada, kao i projekti koji se bave održivim razvojem, predstavljaju potencijalne pravce za unapređenje socijalnog preduzetništva u zemlji.
Konferencija je takođe otvorila prostor za razgovor o budućnosti socijalnog preduzetništva u Srbiji i potrebama za daljim razvojem zakonskog okvira koji će omogućiti lakšu registraciju i rad ovih preduzeća. Uzimajući u obzir sve veći broj inicijativa i interesovanja za ovu temu, može se očekivati da će u narednim godinama socijalno preduzetništvo postati značajniji deo ekonomskog pejzaža Srbije.
Inicijative kao što je NALED-ov Hab socijalnog preduzetništva predstavljaju ključnu podršku u ovom procesu, a cilj je ne samo povećati broj registrovanih socijalnih preduzeća, već i osigurati da ona budu održiva i uspešna. Dalja saradnja između vlade, nevladinih organizacija i samih preduzetnika biće neophodna kako bi se stvorio povoljan ambijent za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.
