U prvom kvartalu 2025. godine, tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži značajne promene u cenama i transakcijama. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, najskuplji hektar u Južnobačkom i Sremskom okrugu dostigao je gotovo 40.000 evra, dok su najniže cene parcela zabeležene u Severnobačkom i Severnobanatskom okrugu. Ova kretanja ukazuju na dinamično tržište koje se razvija u skladu sa potražnjom i potrebama poljoprivrednika.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, prodato je oko 100 parcela više, sa ukupno 1.609 prodatih parcela u odnosu na 1.501. U Južnobačkom okrugu, cena hektara dostigla je 39.958 evra, dok je minimalna cena iznosila 1.977 evra, a srednja vrednost 15.642 evra. U Sremskom okrugu, maksimalna cena hektara dostigla je 39.900 evra, dok su srednja i minimalna cena iznosile 13.140 i 2.615 evra, redom.
Na severu zemlje, u Južnobanatskom okrugu, maksimalna vrednost hektara nije prelazila 32.437 evra, a srednja vrednost je iznosila 10.939 evra. U Zapadnobačkom okrugu, cene se kreću od 25.034 do 2.606 evra, sa srednjom vrednošću od 11.560 evra. U Srednjobanatskom okrugu, maksimalna cena hektara iznosi 20.934 evra, dok je minimalna 1.705 evra, a srednja 10.145 evra. Severnobanatski okrug beleži maksimalnu cenu hektara od 18.905 evra, minimalnu od 1.865 evra, i srednju vrednost od 9.862 evra. Severnobački okrug ima raspon cena od 17.582 do 2.637 evra, sa srednjom vrednošću od 11.140 evra.
Cene hektara u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i u Beogradskom regionu, znatno su više u odnosu na Vojvodinu. Beogradski region prednjači, sa maksimalnom vrednošću hektara od 69.803 evra, dok je srednja vrednost 15.720 evra. U Šumadiji, maksimalna cena hektara iznosi 50.000 evra, dok je srednja vrednost niža od vojvođanskih cena i ne prelazi 7.910 evra. U istom periodu, u južnoj i istočnoj Srbiji, cene hektara kreću se od 30.000 do 303 evra, što predstavlja najnižu cenu zemlje u Srbiji, a srednja vrednost iznosi 5.502 evra.
Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu ove godine iznosila je 2,1 milijarde evra. Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova, koja se procenjuje na 1,2 milijarde evra, što čini 60% od ukupne prometovane vrednosti. Osim stanova, za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra, a za građevinsko zemljište 156,7 miliona evra. Poljoprivredno zemljište zabeležilo je promet od 49 miliona evra, što čini 2% od ukupne vrednosti.
Zanimljivo je napomenuti da je u prvom polugodištu 2022. godine najskuplji promet poljoprivrednog zemljišta zabeležen u opštini Čoka, gde je prodato 163 hektara za neverovatnih 2.360.000 evra, što predstavlja najveću cenu poljoprivrednog zemljišta ikada zabeleženu u Srbiji. Takođe, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Irigu, po ceni od 34 evra po kvadratnom metru za parcelu površine 5.873 kvadrata.
U prvom kvartalu ove godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 383.878 evra, a ostvarena je u opštini Šid za kupovinu 13 parcela ukupne površine 47 hektara. Ova kretanja na tržištu ukazuju na rastući interes za poljoprivredne resurse i promene u strategijama ulaganja u poljoprivredu u Srbiji.
Sve ove informacije sugerišu da tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prolazi kroz značajne transformacije, sa naglaskom na rast cena i povećanje transakcija, što može biti indikator jačanja poljoprivredne proizvodnje i ulaganja u ovu oblast.
