Na stadionu Poljud u Splitu, tokom fudbalske utakmice između Hajduka i Slavena Belupa, došlo je do ozbiljnog incidenta koji je privukao pažnju javnosti. Navijačka grupa Torcida skandirala je uvredljive i provokativne poruke, među kojima su se čuli povici „Za dom spremni“ i „Ubij Srbina“. Ovi povici su se mogli čuti na severnoj i delu istočne tribine tokom drugog poluvremena utakmice, što je izazvalo zabrinutost zbog narušavanja javnog reda i izazivanja mržnje.
Incident je zabeležen i izvešten od strane hrvatskog medija tportal, koji je naglasio da ovakvo ponašanje prevazilazi granice navijačkog folklora. Jasni snimci i izveštaji sa utakmice ukazuju na to da je reakcija nadležnih institucija, uključujući delegata utakmice, Fudbalski savez Hrvatske (HNS) i disciplinska tela, neizbežna. Očekuje se da će se preduzeti mere protiv onih koji su učestvovali u ovom skandiranju, s obzirom na ozbiljnost situacije.
Pre skandiranja, na tribini je bio istaknut i uvredljiv transparent, što dodatno ukazuje na to da je Torcida želela da se „pohvali“ nedavnim incidentom u Tuzli. U tom incidentu došlo je do sukoba s pripadnicima navijačke grupe Delije, a policija je privela i zadržala više članova Torcide. Ova situacija ukazuje na sve veću tenziju među navijačkim grupama u regionu, kao i na opasnost od eskalacije nasilja i mržnje na sportskim događajima.
Praksa skandiranja sličnih uvredljivih i nacionalističkih poruka nije novost, ali je u poslednje vreme postala sve učestalija. Ovaj fenomen se može posmatrati kao deo šireg trenda koji se tiče nacionalizma i etničkih tenzija u Hrvatskoj i regionu. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi incidenti ne samo da predstavljaju problem za sportske institucije, već i za društvo u celini, jer doprinose polarizaciji i sukobima među različitim etničkim grupama.
Pored toga, ovakvi incidenti imaju i dugoročne posledice po imidž sporta u zemlji. Fudbalske utakmice, koje bi trebalo da budu proslava sportskog duha i zajedništva, često postaju arena za izražavanje mržnje i netrpeljivosti. Ovo može odvratiti navijače od odlaska na utakmice, a sponzori i donatori mogu biti manje voljni da podrže timove koji imaju reputaciju povezanih sa nasiljem i mržnjom.
Važno je napomenuti da se ovakvi incidenti ne dešavaju samo u Hrvatskoj, već su prisutni i u drugim zemljama Balkana, gde su nacionalizam i etničke tenzije često na površini. Sportske institucije na regionalnom nivou suočavaju se s izazovima kako da se bore protiv ovakvog ponašanja i promovišu pozitivne vrednosti sporta.
Reakcija javnosti na ovakve incidente može biti različita, ali je jasno da je potrebno više akcije kako bi se sprečilo dalje širenje mržnje i nasilja na sportskim događajima. Obrazovanje navijača o važnosti poštovanja različitosti i suzbijanje bilo kakvih oblika diskriminacije i nasilja su ključni koraci u ovom procesu.
U svetlu ovih događaja, važno je da se zajednički radi na izgradnji kulture koja će podržavati sportski duh, fair play i međusobno poštovanje. Samo tako možemo osigurati da sport ostane izvor radosti i zajedništva, a ne arena za izražavanje mržnje i sukoba. U tom smislu, odgovor institucija, ali i društva u celini, igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti sportskog okruženja na Balkanu.
