U Republici Srpskoj danas je proglašen Dan žalosti, povodom 34 godine od početka tragičnog sukoba u Bosni i Hercegovini. Ovu odluku donela je Vlada RS na inicijativu resornog ministarstva i Boračke organizacije RS (BORS), prenela je Radio-televizija RS (RTRS).
BORS je ranije saopštila da 1. mart nije nikakav praznik, već datum početka tragičnog sukoba u BiH, jer je na taj dan 1992. godine na Baščaršiji ubijen srpski svat Nikola Gardović, kada je napadnuta svadbena povorka ispred stare pravoslavne crkve. U tom incidentu ranjen je i pravoslavni sveštenik Radenko Mirović.
U Federaciji Bosne i Hercegovine danas se obeležava Dan nezavisnosti BiH, dan kada su građani, uglavnom bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, pre 34 godine gotovo dvotrećinskom većinom na referendumu odlučili da se izađe iz nekadašnje SFRJ i živi u nezavisnoj državi. Ovaj dan se u Republici Srpskoj ne slavi, jer su Srbi u BiH novembru 1991. godine na plebiscitu glasali za ostanak u nekadašnjoj zajedničkoj državi.
Referendum za nezavisnost BiH raspisan je za 29. februar i 1. mart 1992. godine, a građani su tada glasali odgovarajući na pitanje: „Jeste li za suverenu i nezavisnu BiH, državu ravnopravnih građana, naroda BiH – Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive?“. Na referendum je izašlo 2.073.568 glasača, a 99,44 posto glasalo je za nezavisnost, uz izlaznost od 63,7 odsto. Ovi rezultati su omogućili međunarodno priznanje Bosne i Hercegovine kao nezavisne države.
Nezavisnu BiH prvo je priznala Bugarska, a zatim Nemačka, koja je 6. aprila priznala nezavisnost BiH. Usledilo je priznanje i drugih evropskih zemalja, a potom i Sjedinjenih Američkih Država.
Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Bosna i Hercegovina nikada nije usvojila jedinstven državni zakon o praznicima, pa svaki od dva entiteta ima svoje državne praznike. Zajednički su im jedino Nova godina i 1. maj, Međunarodni praznik rada.
Danas, dok se obeležava Dan žalosti u Republici Srpskoj, mnogi se podsećaju na bolne trenutke iz prošlosti i traže načine za pomirenje i izgradnju budućnosti. Ova situacija ukazuje na duboke podela koje i dalje postoje u društvu, ali i na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim narodima i kulturama koje čine Bosnu i Hercegovinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
