HAG – Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je njegova administracija u poslednjih nekoliko nedelja radila na rešavanju različitih konflikata u svetu, uključujući i odnose između Beograda i Prištine. Tokom obraćanja novinarima na Samitu lidera zemalja članica NATO-a, Tramp je naveo: „U poslednjih nekoliko nedelja rešavali smo Indiju i Pakistan, Kosovo i Srbiju. Uključili smo se i u Kongo i Ruandu, to je bio surov rat koji je dugo trajao.“
Tramp je takođe istakao da smatra da zaslužuje više Nobelovih nagrada za mir zbog svog angažmana u vezi sa odnosima Beograda i Prištine. U intervjuu za Foks njuz, rekao je: „Trebalo je da mi dodele Nobelovu nagradu za Ruandu, a jeste li videli slučaj Konga? Možete reći Srbija i Kosovo. Najveći su Indija i Pakistan. Trebalo je da dobijem Nobelovu nagradu četiri ili pet puta.“
Pored toga, Tramp je komentarisao situaciju u Španiji, gde je rekao da će naterati Madrid da poveća svoja ulaganja u odbranu. „Španija je jedina zemlja koja ne plaća dovoljno. Žele malo besplatne vožnje, ali će morati da nam to vrate trgovinom, jer neću dozvoliti da se to desi,“ dodao je Tramp.
Govoreći o potrošnji NATO-a, Tramp je istakao da su neki lideri izrazili zabrinutost da neće moći da dostignu novi cilj Alijanse od pet odsto BDP-a. „Većina, a ne svi evropski saveznici, povećat će potrošnju,“ rekao je.
Tramp je dodao da će odgovornost koju će Evropa preuzeti za svoju bezbednost pomoći da se spreče novi ratovi poput tekućeg u Ukrajini. Izrazio je nadu da će sukob u Ukrajini biti rešen uskoro. „Sastanak sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim prošao je dobro. Slažemo se da rat treba da se završi,“ rekao je Tramp.
Takođe je naglasio da planira razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o kraju rata u Ukrajini, ali je upozorio da postoji mogućnost da Putin ima teritorijalne pretenzije i van Ukrajine. Tramp je pohvalio članice NATO-a zbog povećanja izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, naglašavajući da je to veoma značajna vest za Alijansu.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da bez Trampa ne bi bila povećana izdvajanja Alijanse na pet odsto BDP-a, na što je Tramp odgovorio da njegov prethodnik Džo Bajden nije postigao napredak po tom pitanju.
Tramp je takođe govorio o situaciji u Pojasu Gaze, navodeći da je veoma blizu postizanja sporazuma o primirju i oslobađanju talaca, nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja. „Mislim da je ovo pomoglo,“ istakao je Tramp.
On je uporedio američko bombardovanje Irana sa napadima na Hirošimu i Nagasaki, rekavši da je to okončalo rat. „Ne želim da koristim primer Hirošime, ali to je suštinski isto što je okončalo taj rat,“ rekao je.
Predsednik je naglasio da će Sjedinjene Američke Države ostati uz svoje saveznike „do kraja“. „Uz njih smo u potpunosti,“ rekao je Tramp, dok je ranije doveo u pitanje posvećenost SAD kolektivnoj odbrani u okviru NATO-a.
Na kraju, Tramp je komentarisao da Iran neće praviti bombe „još dugo“ i da je poslednja stvar koju žele da urade obogaćivanje uranijuma. „Mislim da nije pitanje vremena,“ zaključio je Tramp, ističući da je to bila ogromna pobeda za sve.
NATO samit u Hagu, koji je trajao dva dana, fokusirao se na potrošnju država članica na odbranu, što je i bila glavna tema Trampovog obraćanja.
