Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin je danas potvrdio da su snage protivvazdušne odbrane odbile napad tri drona koja su letele ka ruskoj prestonici. U objavi na društvenoj mreži Telegram, Sobjanjin je naveo da su specijalisti službi za vanredne situacije trenutno angažovani na mestu gde su pale krhotine oborenih bespilotnih letelica. Ovaj incident dolazi u trenutku kada je situacija u regionu dodatno napeta, a napadi dronovima postaju sve učestaliji.
Prema rečima predstavnika Rosavijacije, Artema Korenjaka, rad nekoliko moskovskih aerodroma, uključujući Domodedovo i Žukovski, bio je privremeno ograničen, a nešto kasnije je isto važno i za aerodrom Šeremetjevo. Korenjak je istakao da aerodromi trenutno ne primaju niti šalju letove, iako Šeremetjevo može da pusti avione po dogovoru.
Prethodno su ograničenja uvedena i za aerodrome u Vladimiru, Ivanovu i Kalugi, što ukazuje na širu meru opreza usled bezbednosnih pretnji u regionu. Ovi događaji dolaze u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Ukrajine, koje su se dodatno eskalirale u poslednjim mesecima.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha je u međuvremenu izjavio da su nove sankcije koje je Evropska unija usvojila u maju otežale ruskim oligarsima i biznismenima da izbegnu restriktivne mere. On je pozvao sve države da slede ovaj primer i donesu slične zakone kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija i ojačalo njihovo poštovanje. Sibiha je naglasio da je podizanje cene rata za Rusiju i prijatelje predsednika Putina „siguran put ka miru“.
Ministar je takođe istakao da će od sada pojedinci i pravna lica koja olakšavaju ovakve aktivnosti biti pod pretnjom sankcija. Prema njegovim rečima, Evropska unija više ne mora da dokazuje da određeni ruski oligarh treba da bude predmet sankcija, već oni moraju da dokažu suprotno. Ove izjave ukazuju na promenu u pristupu sankcijama, gde se teret dokazivanja prebacuje na strane koje žele da izbegnu restrikcije.
S obzirom na trenutne događaje, očigledno je da se situacija između Rusije i Ukrajine ne smiruje, a međunarodna zajednica pokušava da reaguje na ovaj sukob kroz ekonomske i političke pritiske. Rusija je već nekoliko meseci pod sankcijama koje su postavljene zbog njene invazije na Ukrajinu, a novi potezi EU pokazuju da se pritisak na Moskvu ne smanjuje.
Ovi događaji su doprineli dodatnoj tenziji u regionu, a budućnost odnosa između Rusije i Ukrajine ostaje neizvesna. U međuvremenu, građani u Moskvi i drugim gradovima ostaju na oprezu, a vlasti pojačavaju mere bezbednosti u svetlu mogućih novih napada.
U zaključku, napad dronovima na Moskvu i reakcija vlasti na to ukazuju na sveprisutnu pretnju koja dolazi iz Ukrajine, dok istovremeno međunarodna zajednica nastoji da poveća pritisak na Rusiju kroz nove sankcije i restrikcije. Ova situacija će sigurno dalje uticati na globalnu političku klimu i odnose između velikih sila.
