Svetska meteorološka organizacija (WMO) iznela je zabrinjavajuće predikcije u svom najnovijem izveštaju, navodeći da postoji 80% šanse da će najmanje jedna godina između 2025. i 2029. biti toplija od najtoplije godine do sada, koja je zabeležena 2024. godine. Ove prognoze dolaze u trenutku kada se svet suočava sa ozbiljnim klimatskim promenama, koje već imaju uticaj na ekonomije, svakodnevni život i ekosisteme.
U izveštaju WMO se takođe ističe da postoji 86% šanse da će barem jedna godina u tom periodu biti za 1,5 stepeni Celzijusa toplija od nivoa pre industrijske ere. Ova upozorenja dolaze u svetlu činjenice da smo već doživeli deset najtoplijih godina u istoriji, što ukazuje na to da se negativni efekti klimatskih promena nastavljaju intenzivirati. Ko Baret, zamenica generalnog sekretara WMO-a, izjavila je da izveštaj ne pruža nikakve naznake olakšanja u narednim godinama, što znači da će se posledice zagrevanja i dalje povećavati.
Već sada, trenutni nivo globalnog zagrevanja dovodi do ekstremnih vremenskih pojava, uključujući talase vrućine, intenzivne padavine, suše, kao i otapanje ledenih pokrivača i glečera. Ove promene ne samo da utiču na prirodne ekosisteme, već i na ljudske zajednice, što dodatno naglašava potrebu za hitnim akcijama u oblasti klimatskih promena.
U okviru Pariskog sporazuma, zemlje su se obavezale da će održavati globalnu prosečnu temperaturu ispod 2,0 stepeni Celzijusa, a idealno, da će ograničiti povećanje na 1,5 stepeni. Međutim, naučna zajednica je više puta upozoravala da bi zagrevanje veće od 1,5 stepeni moglo izazvati ozbiljne posledice, uključujući ekstremne vremenske uslove i dodatne ekološke katastrofe. Svaki delić stepena zagrevanja može imati značajan uticaj na planetu.
Ovogodišnja UN konferencija o klimatskim promenama, poznata kao COP30, ima za cilj da razmotri ažurirane planove za klimatske akcije, koji se nazivaju Nacionalno određeni doprinosi. Ovi planovi su ključni za postizanje ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom i predstavljaju priliku za zemlje da preispitaju i unaprede svoje strategije u borbi protiv klimatskih promena.
U svetlu ovih upozorenja, važno je da donosioci odluka na svim nivoima budu oprezu, koristeći naučno zasnovane alate i informacije kako bi se efikasno prilagodili promenama koje nas čekaju. Kontinuirano praćenje i predviđanje klimatskih uslova postaje od suštinskog značaja za planiranje i pripremu za potencijalne posledice klimatskih promena.
Osim što se suočavamo sa problemima poput povećanja nivoa mora i otapanja leda, globalno zagrevanje takođe utiče na biodiverzitet i zdravlje ekosistema. U mnogim regionima, životinjske i biljne vrste su ugrožene, što može dovesti do poremećaja u lancima ishrane i ekosistemima koji su ključni za opstanak ljudskih zajednica.
Zato je neophodno da se međunarodna zajednica ujedini u borbi protiv klimatskih promena, kako bi se obezbedila održiva budućnost za sve nas. Samo zajedničkim naporima možemo nadmašiti izazove koje nam donosi globalno zagrevanje i osigurati zdravu planetu za buduće generacije. S obzirom na trenutne predikcije, vreme je da se preduzmu ozbiljni koraci u pravcu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i jačanja otpornosti na klimatske promene.
U zaključku, WMO-ov izveštaj predstavlja ozbiljno upozorenje o stanju naše planete. Ključ za prevazilaženje ovih izazova leži u našoj sposobnosti da se prilagodimo i preuzmemo odgovornost za očuvanje naše okoline, kako bismo obezbedili bolju budućnost za sve.
