Nakon prekida dotoka ruske nafte naftovodom „Družba“, Centralna Evropa se suočava sa ozbiljnim energetskim izazovima. Hrvatska je ponudila svoj naftovodni sistem JANAF kao jedinu održivu alternativu, no Budimpešta i Bratislava su izrazile sumnju u njegovu tehničku spremnost. Ova situacija postavlja pitanje da li JANAF može da zameni „Družbu“ i kakve posledice će to imati po Srbiju.
U razgovoru za „Jutra na Blic“, međunarodni ekspert za energetiku Dušan Vasiljević ističe da prekid isporuka nafte iz Rusije značajno utiče na energetsku stabilnost regiona. „Družba“ je bila ključni izvor snabdevanja mnogim zemljama, a njen gubitak otvara mogućnost povećanja zavisnosti od drugih izvora, uključujući i JANAF. Međutim, postoje ozbiljna pitanja u vezi sa kapacitetima i infrastrukturnom spremnošću JANAF-a da zadovolji povećanu potražnju.
Vasiljević objašnjava da će Hrvatska, kroz sistem JANAF, pokušati da pomogne zemljama u Centralnoj Evropi, ali naglašava da je potrebno vreme i dodatna ulaganja kako bi se osigurala neprekidnost snabdevanja. „Postoji zabrinutost da JANAF ne može da obezbedi potrebne količine nafte, što bi moglo dovesti do dodatnih problema u snabdevanju“, naglašava on.
S obzirom na to da je Srbija već suočena sa energetskim izazovima, ova situacija dodatno komplikuje njene planove. Srbija se oslanja na rusku naftu i gas, a prekid isporuka može naterati vlasti da razmotre alternativne izvore. Vasiljević ukazuje na to da bi Srbija mogla da istraži mogućnosti za diversifikaciju svojih izvora snabdevanja, uključujući i ulaganje u obnovljive izvore energije.
Pored toga, u Srbiji se trenutno razmatra i novi ekonomski i investicioni program do 2030. godine, koji će biti predstavljen početkom sledeće nedelje. Planira se ulaganje u infrastrukturu, uključujući lokalne puteve, metro, ali i vodovodnu i kanalizacionu mrežu u svim selima. Ovaj program bi mogao imati dugoročne posledice na energiju i ekonomiju, a analitičari ističu da je važno da se ovi projekti povežu sa širim energetskim strategijama.
U međuvremenu, tema razgraničenja i političkih tenzija u regionu ostaje aktuelna. Opozicija u Srbiji traži podele na 250 izbornih jedinica, što bi moglo omogućiti veće učešće građana u donošenju odluka, ali sa značajnim preprekama. U razgovoru sa Gojkom Vlaovićem iz NIN-a i Markom Lakićem iz „Politike“, razgovara se o potencijalnim posledicama ovih političkih promena na energetsku politiku i stabilnost u regionu.
Kao što se pokazuje, srpski energetski sektor se suočava sa izazovima koji zahtevaju hitne odgovore i dugoročne strategije. Očekuje se da će problemi sa snabdevanjem naftom i gasom biti u fokusu narednih meseci, a vlada će morati da pronađe rešenja koja će osigurati energetsku sigurnost građanima.
Konačno, pitanje koje ostaje otvoreno je koliko će se Srbija uspešno prilagoditi novim okolnostima i da li će biti u mogućnosti da pronađe efikasne alternative za snabdevanje energijom. U svetlu trenutnih događaja, hitnost donošenja odluka postaje sve očiglednija, a budućnost srpske energetike zavisiće od sposobnosti vlasti da reaguju na promene na međunarodnom tržištu i da razviju održive strategije za snabdevanje energijom.
