U Srbiji, tokom juna 2023. godine, nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Ova informacija dolazi usred sezone pojačanog nadzora nad ovim virusom, koji se prenosi putem uboda komaraca. Institut apeluje na građane da se pridržavaju mera zaštite kako bi se smanjio rizik od infekcije.
Sezona virusa Zapadnog Nila obično traje od juna do novembra, kada su komarci najaktivniji i kada se povećava rizik od prenošenja virusa. Prema poslednjem izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, do 18. juna 2023. godine, u Evropi nije prijavljen nijedan slučaj infekcije virusom Zapadnog Nila kod ljudi. Ipak, iskustva iz prošlih godina pokazuju da se prvi oboleli obično registruju u drugoj polovini jula, dok je najveći broj zaraženih obično zabeležen tokom avgusta i septembra.
Institut za javno zdravlje Srbije poslao je 1. juna 2023. godine stručno-metodološko uputstvo za sprovođenje nadzora nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji na teritoriji Srbije, koje će se primenjivati tokom sezone proleće/jesen. Građanima se savetuje da koriste repelenate na otkrivenim delovima tela kada borave napolju, kao i da nose odeću koja pokriva ruke i noge, kako bi se zaštitili od uboda komaraca.
Osim toga, savetuju se i druge mere opreza. Građani bi trebalo da izbegavaju boravak na otvorenom u vreme kada su komarci najaktivniji, odnosno u sumrak i u zoru. Preporučuje se korišćenje zaštitnih mreža na prozorima i oko kreveta, kao i izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare. Takođe, preporučuje se redovno pražnjenje vode iz posuda za cveće, kanti i drugih mesta gde se može skupljati voda, kako bi se smanjila mogućnost razmnožavanja komaraca.
U slučaju putovanja u inostranstvo, naročito u tropske i subtropske oblasti, važno je pridržavati se svih mera prevencije. U slučaju pojave bilo kakvih simptoma, građanima se savetuje da se odmah jave svom izabranom lekaru.
Groznica Zapadnog Nila prisutna je u Evropi od 60-ih godina prošlog veka. Tokom poslednjih 15 godina, registrovani su sporadični slučajevi i manje epidemije u nekoliko zemalja istočne i južne Evrope. Ova bolest se prvenstveno javlja u ruralnim područjima, ali su se krajem prošlog veka pojavili slučajevi i u urbanim sredinama.
Jedan od najznačajnijih skokova u broju obolelih zabeležen je 2010. godine, kada su slučajevi ove bolesti registrovani i u zemljama gde ranije nije bilo. Infekcija kod ljudi najčešće prolazi asimptomatski ili sa blažim simptomima. Oko 90 odsto inficiranih virusom Zapadnog Nila nema nikakve simptome. Kod malog procenta zaraženih, simptomi mogu podsećati na grip, uključujući naglu pojavu povišene telesne temperature, glavobolju, bolove u telu i umor.
Manje od jedan odsto osoba koje se zaraze razvije teži oblik bolesti koji može uticati na centralni nervni sistem, uz mogućnost razvoja encefalitisa ili meningitisa. Ovi oblici bolesti zahtevaju hospitalizaciju i ozbiljno medicinsko lečenje.
S obzirom na sve navedeno, važno je da građani budu oprezni i svesni rizika tokom sezone kada su komarci najaktivniji. Pridržavanje mera zaštite može značajno smanjiti rizik od obolevanja od groznice Zapadnog Nila i doprineti očuvanju zdravlja.
