Prema najnovijem istraživanju Međunarodnog instituta za demokratiju i podršku izborima (IDEA) sa sedištem u Stokholmu, Srbija se nalazi na sredini lestvice demokratskog razvoja među 173 zemlje koje su obuhvaćene istraživanjem. Ova studija, nazvana „Globalno stanje demokratije 2025“ (GSoD), analizira različite aspekte demokratskog sistema i sprovodi se na godišnjem nivou.
Srbija zauzima 109. mesto kada je reč o „verodostojnim izborima“ i „delovanju parlamenta“. Ova pozicija ukazuje na to da se u zemlji suočavamo sa izazovima u vezi sa izborima i funkcionalnošću zakonodavnog tela. Verodostojnost izbora je ključni aspekt svake demokratske države, a rezultati istraživanja sugerišu da postoje problemi koji utiču na poverenje građana u izborne procese.
Osim toga, Srbija je zauzela 72. mesto u kategoriji „vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i stepena zaštite građana od političkog nasilja“. Ova pozicija može ukazivati na nedostatke u pravnom okviru i efikasnosti pravosudnog sistema, kao i na izazove u zaštiti građanskih prava. Vladavina prava je osnovni stub demokratije, a njeno slabljenje može imati dugotrajne posledice po društvo.
Izveštaj takođe ukazuje na to da se Srbija suočava sa izazovima u oblasti političkih sloboda i ljudskih prava. Aktivisti i analitičari često ističu da su sloboda medija i prava manjinskih grupa u opasnosti, što dodatno komplikuje demokratski razvoj zemlje. U poslednjim godinama, Srbija je bila na meti kritika zbog pritisaka na novinare i ograničenja u slobodi okupljanja, što su sve važni aspekti zdrave demokratije.
U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Srbija se nalazi u sredini. Iako postoje i bolje rangirane zemlje, poput Hrvatske i Slovenije, koje su postigle značajnije napretke u demokratizaciji, Srbija se suočava sa izazovima koji su specifični za njen kontekst.
Istraživanje takođe naglašava potrebu za jačanjem institucija i unapređenjem transparentnosti u radu vlade. Građani često izražavaju nezadovoljstvo zbog korupcije i nedostataka u javnoj upravi, što može dodatno potkopati poverenje u demokratske procese.
U svetlu ovih rezultata, važno je da se vlasti i političke stranke u Srbiji fokusiraju na reforme koje će ojačati demokratske institucije i poboljšati kvalitet života građana. To podrazumeva ne samo unapređenje izbornog sistema, već i jačanje nezavisnosti pravosuđa i zaštitu ljudskih prava.
S obzirom na trenutne globalne trendove, gde se mnoge demokratije suočavaju sa izazovima, Srbija ima priliku da uči iz iskustava drugih zemalja i primeni najbolje prakse. Saradnja sa međunarodnim organizacijama i institucijama može pomoći u jačanju demokratskih kapaciteta i promovisanju vladavine prava.
U zaključku, iako Srbija zauzima srednju poziciju na lestvici demokratije, rezultati istraživanja ukazuju na to da postoje mnogi izazovi koji zahtevaju hitnu pažnju. U narednim godinama, ključno će biti posvetiti se reformama koje će doprineti jačanju demokratskog sistema i osigurati bolju budućnost za sve građane. Samo kroz zajednički rad i posvećenost, Srbija može napredovati ka stabilnijoj i pravednijoj demokratiji.
