Godišnja inflacija u evrozoni za decembar 2025. godine, prema preliminarnim podacima koje je objavio Evrostat, zabeležila je pad sa novembarskih 2,1% na 2%. Ovaj trend ukazuje na usporavanje inflacionih pritisaka u regionu, što može imati značajne posledice na ekonomsku politiku i životni standard građana.
Cene usluga u evrozoni zabeležile su porast od 3,4% u odnosu na isti mesec prošle godine, što predstavlja usporavanje u odnosu na novembarskih 3,5%. Ova promena može ukazivati na stabilizaciju tržišta usluga, koje je tokom prethodnih meseci prolazilo kroz značajne oscilacije. S druge strane, cene energije su pale poštim bržim tempom, smanjivši se za 1,9% na godišnjem nivou, naspram novembarskog pada od 0,5%. Ovaj pad cena energije može biti rezultat globalnih promena u potražnji i ponudi, kao i prelaska na obnovljive izvore energije.
Što se tiče cena hrane, alkohola i duvana, zabeležen je porast od 2,6% na godišnjem nivou, što predstavlja blago usporavanje u odnosu na novembarskih 2,4%. Cene industrijskih proizvoda, osim energije, porasle su za 0,4%, dok su u novembru iznosile 0,5%. Ovi podaci ukazuju na to da i dalje postoji pritisak na cene osnovnih potrepština, ali u manjem obimu nego ranije.
Godišnja stopa bazne inflacije u evrozoni takođe je pala u decembru na 2,3%, u poređenju sa novembarskih 2,4%. Ovaj pad može biti dobar znak za ekonomiju, jer ukazuje na stabilizaciju cena i mogućnost ponovnog rasta potrošnje.
Među najznačajnijim privredama u evrozoni, Nemačka je zabeležila najznačajniju promenu. Godišnja stopa inflacije u ovoj zemlji usporila je sa 2,6% u novembru na 2% u decembru, prema preliminarnim rezultatima merenim harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP). Ova promena može biti rezultat različitih ekonomskih politika koje se primenjuju u Nemačkoj, a koje su možda usmerene ka smanjenju inflacionih pritisaka.
U Francuskoj je zabeleženo neznatno usporavanje godišnje stope inflacije, koja iznosi 0,8% u decembru, u poređenju sa 0,7% u novembru i oktobru. Ovaj trend može ukazivati na stabilizaciju cena, ali i na zadovoljavajuću potražnju potrošača. S druge strane, godišnja stopa inflacije u Italiji porasla je sa 1,1% na 1,2%, što može biti indikator rasta cena u osnovnim sektorima. U Španiji, međutim, došlo je do pada godišnje stope inflacije sa 3,2% na 3%.
Preliminarni podaci za decembar ukazuju na to da su najviše godišnje stope inflacije zabeležene u Slovačkoj i Estoniji, gde iznose 4,1%. Nasuprot tome, Kipar beleži najnižu stopu inflacije od samo 0,1%. Ove razlike između zemalja članica evrozone mogu biti rezultat različitih ekonomskih struktura, politika i nivoa potražnje na tržištu.
S obzirom na ove podatke, ekonomisti i analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije kako bi procenili buduće trendove u evrozoni. Smanjenje inflacije može omogućiti centralnim bankama da preispitaju svoje monetarne politike, uključujući kamatne stope, što može imati dalekosežne posledice na investicije i potrošnju. Očekivanja su da će se inflacija nastaviti smanjivati u narednim mesecima, ali izazovi kao što su globalne nesigurnosti i energetski tržišni pritisci i dalje ostaju prisutni.
