U Beogradu je večeras održan naučni skup pod nazivom „Izazovi mira – 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija“. Ovaj događaj okupio je 43 profesora istorije iz Španije koji borave pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizma. Skup je organizovan povodom rođendana srpskog naučnika Nikole Tesle, čija je porodica izgubila 92 člana tokom Drugog svetskog rata.
U čast Tesle, najviša zgrada u regionu, Kula Beograd, zasijala je svetlosnom projekcijom posvećenom ovom geniju. Naučni skup započeo je minutom ćutanja u znak poštovanja prema svim žrtvama nacizma.
Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a, Srđan Kerim, na skupu je istakao da su ratni zločini često gori od samog rata. On je naglasio da oni koji sprovode takve zločine imaju „anticivilizacijske gene“ i da je poredak zasnovan na „moći kao pravu“ uzrok više od 100 ratova u istoriji.
Kerim je ukazao na trenutne globalne krize, uključujući sukob između Izraela i Irana, rat u Ukrajini, klimatske promene i strateški rivalitet između SAD i Kine. Prema njegovim rečima, međunarodni sistem, koji bi trebao da upravlja ovim izazovima i održava mir, izgleda neprilagođeno za kompleksnost današnjih problema. On je izrazio zabrinutost zbog sporog donošenja odluka u UN-u i političkih ćorsokaka u Savetu bezbednosti.
On je istakao da je potreba za funkcionalnim multilateralnim sistemom nikada veća, dodajući da su suprotstavljene vizije međunarodne politike ostavile malo prostora za konvergenciju. Prema Kerimu, SAD se i dalje predstavljaju kao čuvar globalnog poretka, dok druge sile poput Kine, Rusije i Indije slede različite strateške puteve.
Kerim je govorio o eroziji međusobnog poverenja, naročito između globalnog severa i juga, i ukazao na to da su pravila bez sprovođenja. Ugovori se potpisuju, ali se ne sprovode, a međunarodno pravo često ostaje nekažnjeno. Prema njegovim rečima, UN moraju evoluirati kako bi odgovorile na moderne pretnje, ažurirajući svoje mandate i uključujući glasove marginalizovanih aktera.
Na skupu je potpisan Memorandum o saradnji između Instituta „Diana Budisavljević“ i Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma, kao i Memorandum o saradnji između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT. Direktor Instituta „Diana Budisavljević“, Gojko Rončević Mraović, uručio je počasnu gramatu Karlosu Vaskezu, predsedniku Evropskog instituta. Takođe, Miloš Acković, sin nekadašnjeg generalnog sekretara Evropske romske unije, uručio je Vaskezu knjigu „Samoudaripen Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj“.
U čast nedavno preminulog Dragoljuba Ackovića, održan je minut ćutanja, a skup je takođe obeležen premijernom projekcijom dokumentarnog filma „Jasenovac oath kept“. Rončević Mraović je podsetio na stravične zločine počinjene nad srpskim narodom, posebno nad decom, tokom ustaškog režima, naglašavajući da tačan broj žrtava nikada neće biti poznat, ali se procenjuje da se radi o stotinama hiljada, pa čak i o milionu stradalih.
On je ukazao na to da je Nezavisna država Hrvatska lišila života oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve i da su na 84 lokaliteta izvršeni masakri nad Srbima. Jasenovac, koji se često naziva „balkanskim Aušvicom“, bio je sistem logora koji je radio od avgusta 1941. do aprila 1945. godine. Sporenja oko broja žrtava Jasenovca i dalje traju, a razne institucije iznose različite procene, neke čak i do 600.000 žrtava.
Osnivačka konferencija Ujedinjenih nacija održana je u San Francisku 25. aprila 1945. godine, a njen osnovni cilj bio je uspostavljanje međunarodne organizacije koja će se boriti protiv nacizma. Na ovoj konferenciji je 26. juna usvojena Povelja Ujedinjenih nacija, što je označilo nastanak ove važne međunarodne institucije.
