Broj katolika u Brazilu beleži značajan pad, dok se istovremeno povećava broj evanđelista i ateista, što ukazuje na promene u religijskom pejzažu te zemlje. Prema najnovijim rezultatima demografskih istraživanja, objavljenim 2022. godine, u Brazilu živi oko 100 miliona katolika, što čini 56 odsto ukupnog stanovništva. Ovaj broj predstavlja smanjenje u odnosu na 2010. godinu, kada je broj katolika iznosio 105 miliona i činili su 65 odsto populacije.
U istom periodu, broj protestanata evanđelista značajno je porastao, sa 21 na 26 procenata stanovništva, pa ih u Brazilu trenutno ima oko 47 miliona. Ova demografska promena može predstavljati izazov za aktuelnog predsednika Luiza Inasia Lulu da Silvu, s obzirom na to da njegova Radnička partija nije uživala veliku podršku među evanđelistima. Prema najnovijim anketama, 45 procenata katolika podržava Lulinu administraciju, dok je među evanđelistima ta podrška znatno manja, iznoseći samo 30 procenata.
Osim toga, broj ateista u Brazilu takođe raste, pa je danas oko 16 miliona ateista, što predstavlja porast sa prethodnih sedam na devet procenata. Ove promene ukazuju na transformaciju religioznog identiteta u zemlji koja je tradicionalno bila poznata po velikom broju katolika.
Ova situacija može imati dalekosežne posledice za političku scenu u Brazilu. Naime, s obzirom na to da je Brazil najveća katolička zemlja u svetu, smanjenje broja katolika i porast broja drugih religijskih grupa može dovesti do promene u načinu na koji se političke stranke bore za glasove. U prošlosti su katolici često bili ključni izborni faktor, a sada se čini da se to menja.
Evanđelisti u Brazilu su postali značajna politička snaga, zahvaljujući dobro organizovanim crkvama i aktivnostima koje se fokusiraju na njihova interesovanja i vrednosti. Ova zajednica često se protivi određenim političkim stavovima koji su u suprotnosti s njihovim verovanjima, što može dodatno otežati Lulinoj administraciji da osigura podršku među ovim biračima.
U međuvremenu, ateisti, iako manja grupa, takođe mogu igrati ulogu u promeni političkog pejzaža. Njihov rast može ukazivati na sve veću sekularizaciju društva, što može uticati na donošenje zakona i javnu politiku.
Osim demografskih promena, i kulture i tradicije igraju ključnu ulogu. Brazil je poznat po svojoj bogatoj kulturnoj raznolikosti, a to uključuje i različite religijske tradicije. U poslednjim decenijama, evanđelisti su se aktivno uključili u razne društvene pokrete, često se pozivajući na moralne i etičke vrednosti iz svojih religijskih učenja, što ih čini još uticajnijim u društvenim i političkim pitanjima.
U svetlu ovih promena, važno je napomenuti da se Brazil suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske nejednakosti, političke krize i društvene napetosti. Kako bi se uspešno nosili sa ovim izazovima, politički lideri će morati da prepoznaju i razumeju sve veću raznolikost u religijskim uverenjima i vrednostima svojih građana.
U zaključku, demografske promene u religijama u Brazilu, kao što su pad broja katolika i porast broja evanđelista i ateista, predstavljaju značajan faktor koji može oblikovati budućnost politike i društva u ovoj zemlji. S obzirom na to da se religijski identitet i dalje razvija, političke stranke će morati da se prilagode novim uslovima kako bi zadržale podršku birača i ostvarile svoje ciljeve. Ova situacija zahteva pažljivo posmatranje i analizu kako bi se razumele implikacije koje će imati na društvo i politiku u Brazilu.
