U Albaniji su protesti protiv vlade eskalirali u delimično nasilje, a vlasti ih nazivaju „hibridnim ratom“. Stručnjaci sugerišu da je to pokušaj skretanja pažnje sa pravih uzroka nezadovoljstva. U Tirani, na zgradi Ministarstva prosvete, ostali su tragovi nedavnih demonstracija koje su rezultirale razbijenim prozorima i oštećenjima.
Tokom prošlih pet meseci, protesti su uglavnom bili mirni, ali su se intenzivirali nakon što je najavljena izgradnja luksuznog hotelskog kompleksa u zaštićenom području, što je izazvalo ogorčenje među studentima i građanima. Ove nedelje, studenti i profesori ponovo su se okupili, izražavajući protest protiv premijera Edija Rame, koji je na vlasti od 2013. godine. Mnogi od njih su ukazivali na probleme kao što su korupcija i visoki troškovi obrazovanja.
Učesnici protesta koriste savremene tehnologije za organizaciju, pretežno putem društvenih mreža i aplikacija kao što su Telegram i Instagram. Stručnjak za sajber-bezbednost, Besmir Semanaj, naglašava da se mladi više ne oslanjaju na tradicionalne političke strukture, već se okupljaju putem mobilnih telefona. Ova decentralizovana organizacija otežava vlastima da razumeju dinamiku protesta.
Premijer Edi Rama optužuje demonstrante i stranačke faktore da su deo hibridnog rata. On smatra da su društveni algoritmi doprineli trenutnom stanju, a mlade koji protestuju naziva „talacima nove ideologije“. Rama je nedavno izneo teške optužbe na račun demonstranata, govoreći o njima kao o mladima koji su radikalizovani pod uticajem pokreta Antifa.
Međutim, stručnjaci poput Rediona Ćirjazija ističu da su ovo ozbiljne optužbe koje zahtevaju dokaze. Oni ukazuju na to da Antifa nije jedinstvena organizacija, već kolektivni naziv za razne antifašističke pokrete. Studentkinja Sara, koja učestvuje u protestima, odbacuje optužbe o nasilju, naglašavajući da se protivi svakom obliku nasilja.
Predsednik opozicione stranke Leživja Bašće, Arlind Ćori, smatra da su protesti rezultat ozbiljnih društveno-ekonomskih problema, poput siromaštva i urušavanja obrazovnog sistema, a ne ideoloških pokreta. On naglašava da je glavni zahtev studenata ostavka premijera, a ne radikalne promene.
S obzirom na trenutnu situaciju, stručnjaci smatraju da vlada pokušava da skrene pažnju sa stvarnih uzroka protesta povezivanjem demonstranata sa ekstremizmom. Takve optužbe mogu poslužiti za delegitimaciju protesta i opravdanje oštrijih mera.
Semanaj dodaje da se u medijima često izveštava o nasilju, dok se zahtevi protesta gube iz fokusa. Protesti se predstavljaju kao nasilni, a mladi kao izmanipulisani, dok se pravi uzroci nezadovoljstva ignoriraju. Ova strategija se može videti kao deo šire komunikacione kampanje koja ima za cilj da skrene pažnju sa legitimnih zahteva mladih ljudi.
