Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, osudio je najnovije vojne nabavke privremenih institucija u Prištini, predvođene premijerom Aljbinom Kurtijem. U svojoj izjavi, Petković je istakao da Kurti ne nabavlja oružane sisteme sa ciljem jačanja demokratije i bezbednosti, već da zastrašuje i preti, naglašavajući da je agresija jedina politika koju su u kontinuitetu usvojili separatisti na Kosovu i Metohiji.
Ova reakcija usledila je nakon izjave predsednice privremenih institucija, Vjose Osmani, koja je na društvenim mrežama komentarisala isporuku turskih dronova Prištini. Osmani je tvrdila da Turska pomaže tzv. Kosovu u očuvanju mira, dodajući da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „bestidno“ napao Tursku, zemlju koja, kao članica NATO-a, pruža podršku Prištini.
Petković je na društvenoj mreži X (ranije poznatoj kao Twitter) napisao da iza „besmislenih sofizama“ koje iznosi Osmani stoji jednostavna istina: „Ne nabavlja Kurti oružane sisteme zbog demokratije i bezbednosti, već da zastrašuje i preti.“ Ovaj stav ukazuje na ozbiljnu zabrinutost srpske strane u vezi sa vojnim jačanjem prištinskih vlasti i potencijalnim uticajem na regionalnu stabilnost.
Predsednik Vučić je takođe osudio novo naoružavanje prištinskih vlasti od strane Turske, ističući da je „užasnut“ ponašanjem Turske i brutalnim kršenjem Povelje UN i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244. Vučić je naglasio da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo pokušava da obnovi Otomansku imperiju. „Srbija je mala zemlja, ali smo dobro razumeli poruku!“ napisao je Vučić na društvenim mrežama.
U Prištini je ranije objavljeno da su stigli dronovi „Skydagger“ iz Turske, a prema rečima premijera Kurtija, isporučeno je „hiljade dronova“. Ova informacija dodatno je provocirala reakcije iz Beograda, s obzirom da je Priština prethodno nabavila i turske dronove TB2 „Bajraktar“ i američke dronove „Puma“.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, a taj dokument je predviđao i demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca. Međutim, Priština je 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) iz bivšeg kosovskog zaštitnog korpusa, a 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, donela je zakon o transformaciji KBS u vojsku.
Ovakve odluke i vojne nabavke dodatno komplikuju već napetu situaciju na Kosovu i Metohiji, a reakcije iz Beograda ukazuju na duboku zabrinutost zbog mogućih posledica koje bi vojno jačanje Prištine moglo imati po regionalnu stabilnost. Srpska strana smatra da je potrebno hitno reagovati na ovakve akcije, kako bi se sprečile eventualne tenzije i sukobi u ovom osetljivom području.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se tenzije između Beograda i Prištine ne smiruju, već se dodatno intenziviraju. Očekuje se da će međunarodna zajednica, posebno EU i Sjedinjene Američke Države, biti pod pritiskom da reaguju na ovu situaciju i preduzmu mere kako bi se osigurala stabilnost na Balkanu. S obzirom na istorijske tenzije između Srba i Albanaca, važno je da se sve strane uključe u dijalog kako bi se pronašlo mirno rešenje koje će zadovoljiti sve učesnike.
