Turčin Rahmi Karademir (67) iz Konje doživeo je neobičnu promenu u životu nakon što je podvrgnut operaciji kolena. Nakon moždanog udara, koji je prethodio operaciji, Karademir je zaboravio turski jezik, a iznenađujuće je progovorio danski, jezik koji je savladao tokom dvadesetogodišnjeg boravka u Danskoj. Ova situacija ukazuje na složenost ljudskog mozga i načine na koje jezik i pamćenje funkcionišu.
Rahmi Karademir je otac sedmoro dece i, nakon što je živeo u Danskoj, vratio se u Tursku pre deset godina, gde se nastanio u gradu Konja. Njegova priča je posebna jer pokazuje kako moždani udar može uticati na jezik, memoriju i identitet pojedinca. Operacija na Ortopedskom odeljenju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Selčuku bila je neophodna, ali je rezultirala nepredviđenim posledicama.
Stručnjaci u oblasti neurologije objašnjavaju da moždani udar može izazvati promene u načinu na koji mozak obrađuje informacije, uključujući jezik. U nekim slučajevima, pacijenti nakon moždanog udara mogu zaboraviti jezik koji su koristili tokom života, dok im se može aktivirati jezik koji su naučili u prošlosti, ali su ga zaboravili zbog nedostatka upotrebe. Ova pojava se naziva „jezička amnezija“ i može se javiti kod različitih pacijenata, zavisno od mesta oštećenja u mozgu.
Karademirovo iskustvo je jedinstveno i ukazuje na to koliko je mozak složen organ. Iako su njegovi prijatelji i porodica bili zbunjeni njegovom novom sposobnošću da govori danski, to je takođe podstaklo razgovore o neuroplastičnosti – sposobnosti mozga da se prilagođava i menja čak i nakon povreda. Mnogi istraživači smatraju da je ova sposobnost ključna za rehabilitaciju pacijenata nakon moždanog udara.
Dok je boravio u Danskoj, Karademir je stekao značajno znanje o kulturi i jeziku, a njegov povratak u Tursku nije značio prekid veze s danskim jezikom. Tokom godina, on je s porodicom i prijateljima komunicirao na turskom, ali je očigledno da je danski jezik ostao duboko usađen u njegovo sećanje.
Ova situacija takođe naglašava važnost podrške porodice i prijatelja u procesu rehabilitacije. Karademirova deca i supruga su mu pružili emocionalnu podršku tokom oporavka, a njihovo razumevanje njegove situacije pomoglo je u adaptaciji na nove okolnosti. Njihova uloga u njegovom životu postala je još važnija, jer im je sada potrebna nova komunikacija s voljenom osobom koja se promenila.
Medicinski stručnjaci preporučuju da se pacijentima koji su pretrpeli moždani udar pruži terapija koja uključuje vežbe govora i jezika, kako bi se pomoglo u rehabilitaciji i vraćanju funkcija koje su izgubljene. Ove terapije mogu uključivati rad s logopedima, koji su obučeni da rade s ljudima koji su doživeli slične promene u komunikaciji.
Karademirov slučaj je takođe podstakao rasprave o važnosti jezičke rehabilitacije i njenog uticaja na identitet pojedinca. Jezik je ključni deo kulture i identiteta, a gubitak jezika može dovesti do osećaja gubitka identiteta. U ovom kontekstu, važnost podrške i razumevanja zajednice i porodice postaje još očiglednija.
Na kraju, Rahmi Karademirova priča je podsetnik na snagu ljudskog duha i sposobnost prilagodbe. Bez obzira na izazove s kojima se suočava, njegova sposobnost da progovori danski jezik, čak i kada je zaboravio turski, pokazuje izuzetnu otpornost ljudskog mozga. U svetu gde su promene neizbežne, važno je nastaviti istraživati i razumeti te promene, kako bismo bolje razumeli sebe i jedni druge.
