Kako se transatlantski razgovori o budućnosti Ukrajine intenziviraju, jedno pitanje posebno dominira, naročito u izjavama američkog predsednika Donalda Trampa: Ko koliko plaća? Debata o milijardama uloženim u ratne napore kako bi se Ukrajini pomoglo da odbije ruske napade u sveobuhvatnom ratu Moskve od februara 2022. godine, i da li je teret pravedno raspodeljen, sada je u središtu diplomatskih napora.
U novembru prošle godine, ukrajinski parlament, Vrhovna Rada, odobrio je rekordni vojni budžet od 2,23 biliona hrivnji (45,9 milijardi evra) za 2025. godinu. Ovaj iznos predstavljao je 26,3 odsto BDP-a zemlje ili 55 odsto ukupnog budžeta. U julu je iznos revidiran i povećan za dodatnih 412,3 milijarde hrivnji (8,6 milijardi evra) za podršku vojnicima, nabavku i proizvodnju oružja, čime je ukupni vojni budžet porastao na 31 odsto BDP-a ili 67 odsto svih državnih rashoda.
Potrošnja kao udeo u budžetu pokazuje koliki deo sopstvenih resursa vlada izdvaja za odbranu u odnosu na sve druge troškove. Dok ukrajinski vojni budžet od 2,64 biliona hrivnji (55 milijardi evra) odražava neposredne potrebe za preživljavanje, širi ratni troškovi otkrivaju ukupni teret od 700 milijardi evra, uključujući obnovu, humanitarne potrebe i ekonomske gubitke.
Za poređenje, potrošnja EU na odbrambene napore Ukrajine, uključujući direktnu potrošnju EU i bilateralnu pomoć država članica, iznosi oko 72 milijarde evra za trogodišnji period 2022–2024. Kao procenat BDP-a, to je oko 0,3 odsto BDP-a EU godišnje. Potrošnja SAD na ukrajinsku odbranu u istom periodu iznosi 66,9 milijardi dolara (57,3 milijarde evra), što je znatno manje od 300 milijardi dolara, koliko je ranije pominjao predsednik Tramp. Kao procenat BDP-a SAD, to iznosi oko 0,08 odsto godišnje.
Još jedan način da se prikažu brojke jeste koliko svaki građanin plaća za troškove odbrane Ukrajine. Ako uzmemo ukrajinski vojni budžet i podelimo ga na procenjenu populaciju od oko 37,86 miliona ljudi, proizilazi da je svaki Ukrajinac u periodu 2022–2024. efektivno platio oko 3.424 evra za odbranu, odnosno oko 1.312 evra godišnje. To je daleko više, i apsolutno i relativno, nego što plaćaju građani SAD ili EU.
Ako uzmemo podatke Kijelskog instituta od 130,6 milijardi dolara (111,28 milijardi evra) — uključujući vojnu i humanitarnu pomoć tokom najmanje tri godine — i podelimo ih na broj stanovnika SAD, svaki Amerikanac je platio oko 127 dolara (108 evra) godišnje za odbranu Ukrajine. Za EU, ako uzmemo procenu ukupnih vojnih i finansijskih obaveza od oko 138 milijardi evra, cifra po građaninu iznosi oko 95 evra godišnje.
Naravno, prosečna godišnja plata u Ukrajini iznosi oko 3.500 evra, što znači da doprinos građana ratu iznosi oko trećine prosečne godišnje zarade. Za poređenje, prosečna plata u EU je oko 29.600 evra, a u SAD oko 62.000 dolara (56.880 evra).
Ukrajinu očekuju potrebe za obnovom u iznosu od 448,6 milijardi evra u narednoj deceniji, što je skoro devet puta više od vojnog budžeta za 2025. godinu. Četvrta brza procena štete i potreba Svetske banke, objavljena 25. februara, dokumentovala je 150 milijardi evra direktne štete na infrastrukturi. Najveću štetu pretrpelo je stanovanje — 48,8 milijardi evra, što pogađa 2,5 miliona domaćinstava i zahteva 71 milijardu evra za obnovu.
Transportna infrastruktura pretrpela je štetu od 31,6 milijardi evra, a za potpunu obnovu potrebno je 66,7 milijardi evra. Energetski sektor, koji je bio posebno na meti 2024. godine, suočava se sa troškovima obnove od 58,2 milijarde evra.
Za poređenje, SAD i EU nisu imale direktne infrastrukturne troškove zbog borbi, osim incidenata povezanih sa ruskim sabotažama, poput oštećenja podmorskih telekomunikacionih kablova u Baltičkom regionu u decembru 2024. Ove brojke obuhvataju samo ekonomsku stranu rata. Mnogo veći trošak meri se izgubljenim životima, raseljenim porodicama i uništenim zajednicama — brojkama koje nijedna knjigovodstvena evidencija ne može u potpunosti prikazati.
