Najava predsednika SAD, Donalda Trampa, o potencijalnom uvođenju carina na proizvode iz Evropske unije (EU) mogla bi imati značajne posledice za poljoprivredni sektor, kao i za sektor hrane i pića. Iako su predložene carine prvenstveno fokusirane na industrijske proizvode, poput automobila, analitičari upozoravaju da bi EU mogla odgovoriti kontramerama, uključujući carine na američke poljoprivredne proizvode.
U slučaju da SAD uvedu carine koje se odnose na poljoprivredne i prehrambene proizvode, evropske kompanije koje zavise od američkog tržišta mogle bi se suočiti sa smanjenom prodajom, višim troškovima izvoza i potrebom da se preorijentišu na druga tržišta. U ovom kontekstu, kompanije kao što su Nestle, Danone i Unilever posebno su ugrožene, a dodatni pritisak mogao bi biti na sektor poljoprivrednih hemikalija.
Jedan od ključnih problema koji bi mogao nastati jeste poremećaj lanca snabdevanja, ukoliko bi se uvoz preusmerio na druge trgovinske partnere. Ova situacija mogla bi izazvati turbulencije na globalnom tržištu. Ukoliko bi američke carine uticale na evropske poljoprivrednike, to bi moglo smanjiti njihov izvoz, što bi dovelo do prekomerne ponude na domaćem tržištu i potencijalnog pada cena poljoprivrednih proizvoda.
Smanjenje konkurencije na američkom tržištu moglo bi dovesti do povećanja cena domaćih proizvoda, dok bi, s druge strane, američki farmeri mogli postati zavisni od uvoza, što bi takođe moglo uticati na cene. U tom slučaju, troškovi za potrošače bi se povećali zbog rasta cena sirovina.
Na globalnom nivou, zemlje izvoznice koje bi bile pogođene američkim carinama mogle bi preusmeriti svoje proizvode na druga tržišta, što bi moglo izazvati prekomernu ponudu i pad cena u drugim delovima sveta. Na primer, ukoliko bi Brazil preusmerio izvoz soje iz SAD-a ka tržištu EU, to bi moglo dovesti do jače konkurencije za evropske proizvođače.
Evropski giganti kao što su Nestle, Danone i Unilever značajno zavise od američkog tržišta. Ukoliko bi SAD nametnule carine, to bi moglo ozbiljno uticati na njihove poslovne rezultate. Nestle, poznat po svojim brendovima kao što su Nespresso, KitKat i Purina, mogao bi se suočiti sa ozbiljnim izazovima. Slično tome, Danone, sa svojim brendovima kao što su Activia i Evian, i Unilever, sa proizvodima kao što su Hellmann’s i Ben & Jerry’s, mogli bi pretrpeti gubitke.
Dodatno, kompanija Bayer, koja poseduje Monsanto, ima značajnu prodaju u SAD-u kroz seme i pesticide. Trgovinske napetosti bi mogle poremetiti snabdevanje poljoprivrednim hemikalijama, što bi na kraju moglo uticati na globalne cene hrane.
Pivarska industrija takođe bi mogla biti pogođena, jer bi u SAD-u cene piva mogle rasti zbog skuplje ambalaže. Dok bi cene sirovina poput kukuruza i pšenice mogle opasti, ukoliko bi druge zemlje smanjile uvoz iz SAD-a. U Evropi bi prekomerna ponuda mogla sniziti cene pivskog ječma, ali bi rastući troškovi transporta i pakovanja mogli ublažiti te efekte.
Američke pivare bi mogle biti primorane da se prebacuju na skuplje domaće izvore pivskog ječma, što bi povećalo cenu piva u SAD-u. Smanjeni izvoz u SAD mogao bi stvoriti višak ponude u Evropi, što bi rezultiralo padom cena. U tom kontekstu, carine na pšenicu bi mogle sniziti cene u EU zbog viška ponude, dok bi ograničeni izvoz iz SAD mogao povećati domaće cene.
U zaključku, najavljene mere carina od strane SAD-a imale bi dalekosežne posledice ne samo za američku, već i za evropsku ekonomiju, sa potencijalnim efektima koji bi se osećali na globalnom tržištu hrane i pića. Potrošači bi na kraju mogli snositi troškove ovih ekonomskih pritisaka kroz povećanje cena.
